O svetlosti i tami
Tora počinje činjenicom da je Stvoritelj stvorio nebo i zemlju, dan i noć, tamu i svetlost - suprotna stanja. Ovde sve počinje.
Stvoritelj uvek daje dan, svetlost. A noć, tamu, osećamo tamo gde za nas nema svetlosti. Mi moramo da ispravimo ovaj osećaj noći, tame, da dovedemo sebe u takvo stanje gde tama sija kao svetlost i postaje poput dana.
Proizlazi da u bilo kom stanju, mi moramo da osetimo dan, prisustvo Stvoritelja. Ako osetim noć, tamu, bespomoćnost, ako ne postoji želja, energija, nikakva težnja za napredovanjem, za davanjem, ljubavlju i jedinstvom, odnosno za ispravkom i povezivanjem u jednu dušu Adam HaRišon, onda moram da ispravim to stanje.
Ovo se jedino sa moje tačke gledišta prikazuje kao noć, tama, slabost i beznađe. Ne očekujem da će Stvoritelj da promeni ovo stanje zato što se "neće svađati u večnosti..." Razumem da su mi ta stanja namerno data kako bih mogao da ih promenim tako što ću raditi u grupi i moliti, zahtevajući svoju ispravku, a ne tako što ću tražiti od Stvoritelja da promeni svet oko mene.
Moram da budem prvi u svim promenama i da dozvolim da sila ispravke dođe od Stvoritelja. U poređenju sa Stvoriteljem, ja sebe uvek vidim kao zlo kojem je potrebna ispravka i zato sam zahvalan Stvoritelju na onome što čini za mene. Uostalom, svako moje stanje počinje od noći, kao što piše: “I bi veče, i bi jutro, dan prvi“.
„Neka svaki dan bude novi dan“, to jeste, Stvoritelj svaki put zgusne tamu za mene kako bih je ja mogao pretvoriti u svetlost. Ako smo ispravljeni, tada dan sija za nas, i tada imamo povezanost sa Stvoriteljem, otkrovenje, postignuće, razumevanje i povezanost.
Kako da ne pogrešimo i budemo sigurni da je ovo dan, a ne noć? Ako u ovom stanju želim da se povežem sa svojim prijateljima i Stvoriteljem, onda je to dan. Međutim, ako nemam želju prema tome, onda to nije pravi dan, nije dan Stvoritelja, već noć, u kojoj sam poput šišmiša koji mogu da vide noću. Ipak, šišmiš vidi samo mrak, ali misli da je to dan.
Moramo jasno da razumemo razliku između petla i šišmiša, kako se ne bismo zarazili virusima poput korona virusa koji smo “dobili od slepih miševa”. Za Stvoritelja postoji samo dan. I, slepi miševi koji vladaju noću, odnosno sile tame i odvojenosti, spavaju tokom dana jer se plaše stvarne svetlosti, svetlosti davanja, ljubavi i jedinstva.
Mi moramo svetu da donesemo ovu svetlost i tada će svi simboli i koreni tame nestati. Svetlost Stvoritelja može da bude privučena samo buđenjem svetlosti Hasadim. Uostalom, ovo je neophodan uslov: svetlost povezanosti i ljubavi, svetlost Hohma neće sijati bez odevanja u svetlost Hasadim. Zato, pre svega, moramo da vodimo računa o svetlosti Hasadim, svetlosti davanja, uzajamnom zagrljaju.
Mi još nemamo snagu davanja, ali zaista želimo da je postignemo. Pripremivši svetlost Hasadim, kroz nju ćemo privući svetlost Hohma. Ovaj rad, kada pokušavamo da sve vidimo kroz svetlost Hasadim, kroz svetlost davanja Stvoritelju, naziva se vera iznad razuma.
Međutim, mi cenimo i noć jer nam ona pokazuje mesto gde treba da ispravimo svoj stav, da ispravimo tamu. Dan i noć Stvoritelja u duhovnom radu nisu svetlost i tama u egoističnom smislu, već dan i noć u mogućnosti da se uzdignemo iznad našeg egoizma i postignemo davanje jedni prema drugima i prema Stvoritelju.
Šta su svetlost i tama? Svetlost je snaga davanja. Svetlost ljubavi, svetlost Hohma se neće probuditi sve dok ne bude svetlosti Hasadim. Stvoritelj se otkriva samo u svetlosti Hasadim, u svetlosti davanja sa naše strane, u skladu sa jednakošću forme.
On želi da daje, i mi želimo da dajemo. U meri u kojoj želimo da dajemo Stvoritelju, mi otkrivamo šta je to što Stvoritelj želi nama da dâ. Mera našeg i Njegovog davanja određuje uslov za otkrivanje svetlosti Stvoritelja. To je poput gosta i domaćina. Ako gost ima želju da udovolji Domaćinu, tada on pristaje da proba hranu koju mu je Domaćin pripremio.
Duhovna povezanost znači da se brinemo jedni o drugima tako da svi budu u davanju. Tražim za druge i to funkcioniše - Stvoritelj sija kroz mene. Mi svi to radimo i primamo svetlost od Stvoritelja, koja u nama budi silu međusobnog davanja.
Tako se među nama pojavljuje svetlost Hasadim unutar koje se manifestuje svetlost Hohma. Međutim, u svetlosti Hasadim, mi već osećamo da smo u duhovnom stanju. Gresi se pretvaraju u greške i u skladu s tim, mi se razmatramo za nepotpune pravednike.
Samo naša želja, naša molitva, može prema nama da privuče svetlost Hasadim, koja može da nam da kvalitet davanja. Mi moramo da se ujedinimo i da zajedno plačemo Stvoritelju, poput ptića u gnezdu, koji gladno otvaraju usta. Glavni uslov je: da Njemu težimo zajedno, jer u suprotnom to neće biti zarad davanja.
Ako sam težim ka Stvoritelju, pretvaram se u Klipa jer zahtevam za sebe. Uslov da imam ispravan zahtev za svetlost koja će me ispraviti i koja će otvoriti moje oči jeste taj da ja tražim za sve. Ovo je vrlo jasan test.
Rečeno je: "Ili društvo, ili smrt". Ako tražim za sve, dobijam život, a ako ne tražim za grupu, osuđujem sebe na smrt.
Bez tame neće biti svetlosti, što je u skladu sa: “I bi veče, i bi jutro, dan prvi“. Stvoritelj je stvorio tamu, Njemu nije bilo potrebno da stvara svetlost, jer je svetlost Njegova suština.
Tama je posebna kreacija koju je Stvoritelj stvorio . To nije bilo lako da se učini, jer tama je suprotna od Stvoritelja. Stvoritelj mora da se suoči sa stanjima koje mrzi, ali On je to učinio kako bi nama omogućio da razumemo tamu i svetlost i postanemo poput Stvoritelja, znajući dobro i zlo.
Autor:
Dr Mihael Lajtman
