SREDNJA LINIJA JE STVORITELJEV PATENT

 

Srednja linija je Stvoriteljev patent

Srednja linija je Stvoriteljev patent, božanski izum. Zapravo, dve sile prirode kombinuju se u srednju liniju – pozitivna i negativna, davanje i primanje, ljubav i mržnja, odbijanje i privlačenje – sve što postoji u stvarnosti, kako u Višem Svetu davanja, tako i u nižem svetu primanja.

One se međusobno ne potiru, već pokušavaju da se dopunjuju, a to izgleda kao da nije moguće. Uostalom, kako vatra i voda, mržnja i ljubav mogu da se povežu, kako dve suprotnosti mogu da žive i postoje zajedno na srednjoj liniji, i to tako tako da u svemiru ništa ne bude nepotrebno? Kako je bilo moguće stvoriti takvu savršenu sliku gde nije moguće niti ukloniti niti dodati ijedan detalj?

Mi, u našem svetu, to ne razumemo. Ljudi uvek žele da unište sve što je loše, i da u životu imaju samo dobro. Ali, ovo nije ispravan pristup.

Kabala se naziva i skrivena mudrost, zbog toga što podučava tome kako da se kombinuju suprotnosti koje postoje u prirodi. Jedna ne potiskuje drugu, ali njihovom kombinacijom, integracijom, one razumeju to da ne mogu da postoje jedna bez druge, i da se samo njihovom pravom kombinacijom postiže savršenstvo.

Čovečanstvo traži sve moguće oblike i metode postojanja da bi postiglo mir. To nije lako da se postigne, čak ni između dvoje ljudi. Mir i savršenstvo su prerogativ Stvoritelja i ono što čoveku nedostaje.

Stvoritelj nas je stvorio sa zlom inklinacijom i dao nam nešto dobra da bismo tražili način kako da ta dva kombinujemo. I, kada konačno počnemo da očajavamo zbog toga što nismo u stanju da kombinujemo ove dve suprotnosti, postepeno počinjemo da razumemo to da nedostaje treća sila. Tako, nije potrebno da izbrišemo nijednu od sila, kao što to pokušavaju da rade političari i drugi ljudi, svako u svom egoizmu.

AMALEK JE OHOLOST, SNISHODLJIVOST I PONOS

Amalek je oholost, snishodljivost i ponos

Izlazak (Tecaveh), „Svetlost i sunce“: U Midrašu se kaže, i Raši kaže (o Amaleku), onaj koga ste sreli na svom putu, a što dolazi od reči „hladnoća“, što znači da oni gase vatru svoje ljubavi i hlade je, a na početku su bili topli i entuzijastični u svojoj ljubavi, jedni za druge. 

A, kako su se hladili? Arogancijom i ponosom, jer Amalek označava aroganciju, nadmenost i ponos. Ono glavno što pojedinca dovodi do toga da voli svog prijatelja jeste to da svaki od njih vidi da je nisko i da je prezren, i uvek pronalazi mane u svemu što on radi, a vidi pravednost svog prijatelja i njegovih postupaka, i u svojim očima vidi prijatelja velikim, i tako pojedinac voli svog prijatelja i s njim se ujedinjuje.

Ali, ako misli da je on sam veliki i oseća se ponosno, on kroz to vidi nedostatke svog prijatelja i time ga mrzi, jer mu se čini da je prijatelj vrlo nisko. Amalek je hladio toplinu i entuzijazam, koje je Izrael osećao ranije kroz ljubav jednih za druge.

Izuzetna karakteristika želje za primanjem, koja se odmah otkriva, jeste ponos. Bes i arogancija su dodatni atributi. Ali, ponos je poseban, jer se može otkriti čak i na suprotan način – kada je čovek ponosan što se ponizio. Tako, ponos je glavni znak želje za primanjem.

Ponos nije osećaj da sam veći, viši i jači od drugih, već mišljenje da u bilo kom stanju u kojem se nađem u životu, mora da se promeni neko drugi, a ne ja, što znači da mora da se promeni nešto spolja, a ne ja. Sledi da ukoliko vidim nešto negativno, ja to pripisujem Stvoritelju, jer osim mene, postoji samo On. 

I, ukoliko osoba ima poriv ili sklonost da promeni ono što je spolja, to se naziva – ponos, i označava želju za primanjem. Iz ovoga možemo mnogo da naučimo, jer na svakom nivou postoji nešto što treba da se profiltrira i razjasni.