DA LI RAJ I PAKAO ZAISTA POSTOJE?

Link - “Do Heaven And Hell Really Exist?” (Quora)

„Da li Raj i pakao zaista postoje?“ 

Raj (nebesa), koji se na hebrejskom jeziku naziva „Gan Eden“ („Rajski/Edenski vrt“), jeste Svetlost Hohma. 

„Vrt“ je Malhut, što je poslednja Sefira u procesu stvaranja, načinjena da primi sve obilje koje je predodređeno da bude primljeno. 

Malhut ispunjena svetlošću Hohma naziva se „nebesa“ („Rajski vrt”).

U takvom uzdignutom stanju, Malhut se naziva Malhut sveta Acilut. 

Drugim rečima, „nebesa“ (Rajski Vrt) jeste stanje u kojem su sve duše obilno ispunjene svetlošću Hohma. 

Gornji deo nebesa je Bina sveta Beria, a donji deo nebesa je Jesod de Malhut sveta Asija. 

Namerno sam napisao duhovni raspored nebesa da bih se suprotstavio uobičajenim idejama koje ljudi imaju o nebesima i njihovim sadržajima, jer u duhovnom nema korporalnih formi, ni prostora, ni vremena, ni slika ni zvukova. 

Šta u duhovnom postoji? Jedino sile koje nisu odevene u materiju. 

Duhovna duša je želja. 

Duša biva ispunjena uzvišenim osećajem davanja i ljubavi onda kada se izjednači sa snagom ljubavi i davanja (Stvoritelj). 

Taj osećaj se naziva „nebesa“ (Raj). Ne postoji druga vrsta nebesa. 

Šta je, onda, pakao? 

Pakao je stanje koje doživljavamo na putu ka nebesima. To je stanje u kojem gorimo od srama kada otkrijemo da je naša egoistična priroda potpuno suprotna altruističnoj prirodi Stvoritelja. 

To je stanje koje treba da osećamo, jer kroz osećaj srama možemo da donesemo odluku da svoj ego ograničimo i uđemo u jednakost forme sa kvalitetom  Stvoritelja, što je kvalitet ljubavi i davanja. 

U mudrosti kabale učimo o prvom ograničenju (Cimcum Alef). Ono se dogodilo usled toga što je Kli (posuda/želja) otkrila da njena priroda primanja jeste suprotna prirodi Stvoritelja – prirodi davanja. Stid koji je tada osetila uzrokovao je to da na sebe stavi ograničenje, a zarad toga da bi se približila Stvoritelju.

Autor:
  Dr Mihael Lajtman

ŠTA JE ŠAVOT

Link - “What Is Shavuot?” (Quora)

"Šta je Šavot?" 

(Quora)

Šavot je proslava davanja Tore.

Jevrejski praznici, prema mudrosti Kabale, označavaju značajne faze na našem duhovnom putu, tj. u našoj transformaciji iz našeg urođenog egoističkog sebe u našeg duhovnog, altruističkog sebe, iznad ljudskog ega.

Konkretno, na Šavot dobijamo ime "Izrael".

Riječ "Izrael" proizlazi iz dvije riječi: "Jashar Kel" ("direktno ka Stvoritelju"). Odnosi se na stanje kad nam je data metoda da dostignemo Stvoritelja, kvalitet ljubavi i davanja, kroz našu slobodnu volju.

Ako ne koristimo ovu metodu, onda ćemo se do tog cilja nehotično razvijati kroz mnoge indirektne puteve, mnogo patnje i sile pritiska.

Postati narod Izraela znači da mi sami odlučujemo da istinski želimo dostići Stvoritelja, tj. da ostvarimo odnose ljubavi i davanja medjusobno i ponašamo se kao da sami uspostavljamo takve veze, ne čekajući da nam Stvoritelj da takvu sposobnost.

Naši napori da postignemo pozitivne odnose povlače pozitivan odgovor, što nam na kraju daje sposobnost razumijevanja, osjećaja i dostizanja Stvoritelja.

Stvoritelj djeluje na nas bez obzira na to dostižemo li ga ili ne. Međutim, kad ga dostignemo, razumijemo kako On djeluje, želimo da djeluje kroz nas, i prethodi Svojim akcijama na nas uz našu čežnju za Njim.

Pored toga, kada razgovaramo o "davanju Tore" i našem "primanju Tore", mi treba da razumijemo da naše angažovanje u Tori nema nikakve veze sa udubljivanjem u riječi pisanog teksta.

Angažovanje u Tori znači povećanje našeg jedinstva, davanje prioriteta jedinstvu iznad svakog podijeljenog nagona koji osjećamo, kako je to rekao kralj Salomon (Mudre izreke, 10:12): „Mržnja izaziva svađu, a ljubav pokriva sve zločine“.

Napisano je o angažiranju u Tori što znači povećanje jedinstva na više mjesta ...

"Primanje Tore je prvenstveno kroz jedinstvo, kao što je to u stihu: 'I Izrael se utabori tamo ispred gore', 'kao jedan čovjek sa jednim srcem', i tamo je prestala njihova nečistoća (zla inklinacija)". U Parašat Emoru, knjiga nastavlja: "Tokom dana brojanja [omer] pojedinac treba da popravi kvalitet jedinstva, i time je nagrađen držanjem Tore na festivalu Šavuot, kako je napisano, 'I oni su putovali iz Refidima i došli u Sinajsku pustinju, a Izrael se utaborio tamo ispred gore'. RAŠI je tumačio da su svi kao jedan čovjek u jednom srcu i zato su nagrađeni Torom". - Maor Vashemesh (Parašat Jitro).

„Korijen uzajamne odgovornosti prvenstveno  se proteže od primanja Tore, kada je cijeli Izrael bio odgovoran jedan za drugog. To je zato što oni u korijenu, duše Izraela se smatraju kao jedno, potiču od nastanka jedinstva. Iz tog razloga, cijeli Izrael je bio  odgovoran jedan za drugog nakon primanja Tore." - Likutej Halahot (Izabrana pravila), poglavlje "Hilhot Arev" ("Pravila garancije").

„Nemoguće je pridržavati se Tore i Micvot (zapovijesti)”, u smislu primiti svjetlost koja egoizam pretvara u ljubav prema drugima „osim ako nije uzajamna odgovornost kada je svako odgovoran za svog prijatelja. Iz tog razloga, svako treba da se uključiti u cijeli Izrael u veliko jedinstvo. Stoga, u trenutku primanja Tore, oni su odmah postali odgovorni jedni za druge, jer čim žele primiti Toru, moraju se spojiti kao jedno kako bi bili uključeni u želju. … Tako, posebno ako svako bude odgovoran za svog prijatelja, oni se  mogu pridržavati Tore. Bez toga bilo bi nemoguće primiti Toru". - Likutej Halahot (Izabrana pravila), poglavlje "Hošen Mišpat" ("Knjiga piše [Pravilo br. 3]").

Autor:
  Dr Mihael Lajtman

KADA NESTANU SVE GRANICE

Link - When All Boundaries Disappear

Kada nestanu sve granice

Kada uđemo u duhovni svet, tada ćemo duhovne parametre (vreme, prostor, svoje ja i život) osetiti na isti način na koji ih osećamo u ovom svetu.

Davno pre Ajnštajna i moderne fizike, Rambam je u 11. veku napisao da čitav naš materijalni svet postoji ispod brzine svetlosti, što znači unutar zemaljskog, i ispod duhovnog vremena.

Danas nije problem govoriti o prostoru, vremenu i kretanju kao o privremenim varijablama, koje su relativne u odnosu na posmatrača, i koje čak mogu da imaju pomak unazad. Objektivno – vreme, kretanje i prostor ne postoje, jer su to samo utisci u našoj želji. Ako je naša želja ograničena primanjem, mi sebe osećamo u granicama našeg sveta.

Ukoliko naša želja nije ograničena na to da apsorbuje u sebe, i ako deluje izvan sebe – ka davanju, onda ovi parametri gube svoja ograničenja, i naša percepcija nije ograničena, a to znači da unutar nje ne postoji vreme, ni kretanje, ni prostor.

Autor:
  Dr Mihael Lajtman

VREME I PROSTOR U MUDROSTI KABALE

Link - Time And Space According To The Wisdom Of Kabbalah

Vreme i prostor u mudrosti kabale

Pitanje: Kako se u mudrosti kabale mere vreme i prostor?

Odgovor: U mudrosti kabale vreme se ne meri astronomskim satima; umesto toga, meri se prema broju duhovnih stanja, koja se nazivaju usponi i padovi.

Vreme je funkcija intenziteta integrisanja osobe u grupu i učestalosti tog integrisanja. Grupa je pojačalo intenziteta Više Svetlosti, i u skladu s tim raste frekvencija integrisanja. Istu udaljenost je moguće preći za deset godina ili za deset minuta.

Duhovna udaljenost se ne meri ni parseksima*, ni kilometrima, ni miljama, ni inčima, već razlikom intenziteta između egoističnih stepena. 

Pretpostavimo da je osoba prvo na nekom stepenu, a kasnije na višem stepenu. Razlika između stepenā je duhovna udaljenost. To znači, udaljenost je razlika između duhovnih potencijala tela, koje se ponekad nalazi u jednom stanju, a ponekad u drugom stanju.

Pitanje: Kakva je veza između vremena i egoizma?

Odgovor: Vreme zavisi od intenziteta rada ega. Osoba može da ubrza ili da uspori vreme; ono se ne menja samo po sebi. Ako osoba ništa ne preduzima – ne napreduje u vremenu. Otuda, duhovno vreme je jednako nuli sve dok osoba ne počne da ga stvara u sebi. Vreme, kao i svaki drugi parametar, zavisi samo od mene.

Kada je osoba unutar grupe, Viša Sila – Svetlost – jeste u središtu grupe, i vreme se određuje prema tome koliko snažno osoba žudi za centrom grupe. To znači da vreme zavisi od snage njene žudnje.

Autor:
  Dr Mihael Lajtman

VREME JE SUBJEKTIVNI OSEĆAJ DA ĆE NEŠTO ŠTO NEDOSTAJE DOĆI KASNIJE

Link - Time Is The Subjective Feeling 

That Something Missing Will Come Later On

Vreme je subjektivan osećaj da će nešto što nedostaje doći kasnije

Pitanje koje sam primio: Kako kabalisti objašnjavaju parametar vremena koji osećamo svojim osetima, i koji možemo da merimo pomoću tehničkih instrumenata ovog sveta?

• Zašto su nam potrebni faktor i percepcija vremena i zašto taj osećaj izbledi nakon što pređemo Mahsom?

• Kako i zašto stvaramo vreme unutar nas?

• Koji uticaj na vreme osoba može da ima i kako vreme utiče na osobu?

• Konačno, kakav uticaj vreme ima na prirodu kao celinu, i obrnuto?

Moj odgovor: Vreme se stvara kroz egoizam osobe. Vreme je osećaj deficita, razlike između onoga što postoji i onoga što će postojati. Međutim, ako osoba doživljava budućnost kao nešto što je već primljeno, nešto što je već prisutno, tada ne oseća vreme – nema osećaj da danas nešto nedostaje, a što će u budućnosti doći.

S druge strane, ako osoba potpuno veruje, bez senke sumnje, da nešto još nije primila, ali da će to definitivno primiti, tada za nju sadašnjost i budućnost jesu isto, jer budućnost nema ništa da doda na sadašnjost. Zbog toga nam uzdizanje iznad egoizma omogućava to da uđemo u sadašnjost, ni u šta drugo osim u sadašnjost.

Napisano je da onaj ko teži Stvoritelju sažima vreme. Činjenica je da celokupna slika sveta jeste unutar nas, uključujući i parametar vreme.

Autor:
  Dr Mihael Lajtman

SVE SE ZATVARA U KRUGU

Link - Everything Is Closed In One Circle

Sve se zatvara u krugu

Pitanje: Šta je jedinstvo prijatelja, o čemu govori Rabaš?

Odgovor: Jedinstvo je kad učiteljeve savete pojašnjavamo među nama, i istražujemo ih u skladu sa izvorima (tekstovima), da bismo kroz njih ojačali, a zatim da ih i ispunimo zajedno, kada smo povezani u jednakosti. Pokušavamo da se međusobno povežemo u polju zajedničke sile, u kojem smo svi povezani u jednakosti, i usredsređeni u pravom smeru, kada svi pomažemo jedni drugima u međusobnom jemstvu, а da bismo između nas otkrili svojstvo davanja – silu davanja, koja deluje u čitavoj stvarnosti, i koja je za nas spoljašnja. 

Uzdižemo se od dole, i želimo da ovo svojstvo uspostavimo pomoću naših želja, naših posuda. Hoćemo da ovo svojstvo bude odeveno unutar nas, i da se u našoj posudi ono otkrije u skladu sa jednakošću forme. Sve ovo se događa između nas. Time želimo da postignemo sve stepene naše zajedničke duše, koju sada gradimo između nas.

Tada moramo i čitavo čovečanstvo da pridružimo ovom jedinstvu, i time naš mali krug postaje veći – od unutrašnjeg ka spoljašnjem. Otkrićemo u tome sve nivoe želje, i to nivoe: 0, 1, 2, 3, 4, i sve Svetlosti: Nefeš, Ruah, Nešama, Haja i Jehida – svih 125 nivoa koji određuju intenzitet veze između nas, takve veze koja nastaje kada pripojimo sve druge razbijene delove.

To je vrlo jasna slika. Sve se zatvara u jednom malom krugu, u njegovoj središnjoj tački.

Komentar: Slika je jasna, ali ovu vezu ne mogu da ispunim prijateljima.

Odgovor: Naravno da ne možete, jer morate Stvoritelja da dodate u tu vezu. On je taj koji vam stoji na putu i ne dozvoljava vam da se povežete. Navikli ste da u našem svetu sve što radite – radite sami. Zavisite od svog uma i svojih osećaja, od svoje energije i snage, ali u duhovnom ne možemo ništa drugo nego da otkrijemo nedostatak i usmerimo ga ka Njemu koji je Jedan, koji sve obavlja, to jest na operativnu silu. 

Ne zaboravite to! Da li ste ikad razmišljali o tome da se sa grupom egoista povežete da biste postigli sve što želite? Takva grupa se naziva „mesto prezrivih“ (onih koji preziru), i očigledno je da to nije način da se išta postigne.

Tako, sedite i plačete nad tim što vam ništa ne uspeva, a to znači da otkrivate da ne možete da radite posao, te da vam treba partner. Kroz grupu i učitelja osećate potrebu za partnerom koji mora da vam pomogne. Tada će vaša molitva rešiti problem.

Sve što treba da uradite jeste to da uputite pravi zahtev. Taj zahtev mora da bude Molitva Mnogih, u kojoj se svi povezuju zarad istog cilja, i razumeju to da taj cilj mogu da postignu jedino uz pomoć Stvoritelja; jedino Svetlost ispravlja posude, što znači da i nas ujedinjuje jedino Svetlost. Ukoliko postoji pravi zahtev prema Stvoritelju, on se i ispunjava.

Faktor „vreme“ ovde deluje poput mnogo novčića koji se zbrajaju na jedan veliki račun. U međuvremenu, moramo da prođemo dodatne faze provere i da raščistimo različite koncepte, i tada će se to dogoditi. 

Autor:
  Dr Mihael Lajtman

MIR U SVETU - Baal HaSulam

Yehuda Leib HaLevi Ashlag (Baal HaSulam)

Link - Peace in the World

Mir u svetu

„Milost i istina srešće se; 

pravda i mir poljubiše se. 

Istina će niknuti iz zemlje; i 

pravda će s nebesa pogledati dole. 

I Gospod će dati Dobro; i 

zemlja naša daće plod svoj”. 

 Psalmi, 85

SVE SE VREDNUJE – NE PREMA TOME KAKO IZGLEDA U DATOM TRENUTKU, VEĆ PREMA STEPENU SVOG RAZVOJA

Sve u stvarnosti, dobro i loše, čak i ono najgore na svetu, ima pravo da postoji i ne sme da bude iskorenjeno iz sveta nitipotpuno uništeno. Mi to moramo jedinoda ispravimo i reformišemo, jer i najmanjeizvršavanje rada Stvoritelja jeste dovoljno da nas nauči o veličini i savršenosti Stvoritelja i Njegovog upravljanja svime. Otuda, moramo da razumemo i budemo vrlo pažljivi kada nalazimo manu makar i jednoj pojavi koju je Stvoritelj stvorio, i da kažemo da je to suvišno i izlišno, jer bi to bilo klevetanje Njegovog upravljanja.

Znano je da Stvoritelj nije dovršio Stvaranje tada kada ga je On i stvorio. I, iz svakog ugla stvarnosti možemo da vidimo da je sve, kako u pogledu opšteg tako i pojedinačnog plana, u skladu sa zakonom postepenog razvoja, počevši sa fazom odsustvovanja sve do faze dovršetka rasta. Iz tog razloga, kada je na početku svog rasta voće gorkog ukusa, to se ne razmatra za manu voća, a mi već znamo razlog za to: voće još nije dovršilo svoj razvoj.

I, tako je u svakom elementu stvarnosti: ukoliko nam izgledada je neki element loš i štetan za nas, upravo je to dokaz da je taj element još u procesu svog razvoja, još u tranziciji. Tako, mi ne možemo da zaključimo da je nešto loše i nije mudro da na to gledamo kao na manu.