SREDNJA LINIJA JE STVORITELJEV PATENT

 

Link - The Middle Line Is The Creator’s Patent

Srednja linija je Stvoriteljev patent

Srednja linija je Stvoriteljev patent, božanski izum. Zapravo, dve sile prirode kombinuju se u srednju liniju – pozitivna i negativna, davanje i primanje, ljubav i mržnja, odbijanje i privlačenje – sve što postoji u stvarnosti, kako u Višem Svetu davanja, tako i u nižem svetu primanja.

One se međusobno ne potiru, već pokušavaju da se dopunjuju, a to izgleda kao da nije moguće. Uostalom, kako vatra i voda, mržnja i ljubav mogu da se povežu, kako dve suprotnosti mogu da žive i postoje zajedno na srednjoj liniji, i to tako tako da u svemiru ništa ne bude nepotrebno? Kako je bilo moguće stvoriti takvu savršenu sliku gde nije moguće niti ukloniti niti dodati ijedan detalj?

Mi, u našem svetu, to ne razumemo. Ljudi uvek žele da unište sve što je loše, i da u životu imaju samo dobro. Ali, ovo nije ispravan pristup.

Kabala se naziva i skrivena mudrost, zbog toga što podučava tome kako da se kombinuju suprotnosti koje postoje u prirodi. Jedna ne potiskuje drugu, ali njihovom kombinacijom, integracijom, one razumeju to da ne mogu da postoje jedna bez druge, i da se samo njihovom pravom kombinacijom postiže savršenstvo.

Čovečanstvo traži sve moguće oblike i metode postojanja da bi postiglo mir. To nije lako da se postigne, čak ni između dvoje ljudi. Mir i savršenstvo su prerogativ Stvoritelja i ono što čoveku nedostaje.

Stvoritelj nas je stvorio sa zlom inklinacijom i dao nam nešto dobra da bismo tražili način kako da ta dva kombinujemo. I, kada konačno počnemo da očajavamo zbog toga što nismo u stanju da kombinujemo ove dve suprotnosti, postepeno počinjemo da razumemo to da nedostaje treća sila. Tako, nije potrebno da izbrišemo nijednu od sila, kao što to pokušavaju da rade političari i drugi ljudi, svako u svom egoizmu.

Ako se pravilno razvijamo, videćemo to da u svetu ne postoji ništa što je samo loše ili samo dobro. Potrebno je jedino da spojimo dobro i zlo, i u njihovoj ispravnoj kombinaciji otkrićemo treće stanje – savršenstvo, satkano od oba.

Zbog toga se kaže: „Muškarac i žena, ako su nagrađeni, Šehina je između njih“. Muškarac i žena su dve suprotnosti, poput vatre i vode. Ali savršenstvo je moguće kada se između njih otkrije Šehina, prisustvo Stvoritelja.

Stvoritelj je treća linija koja se otkriva upravo onda kada pokušavamo da ispravno radimo sa dve suprotne linije. Davanje bez primanja i primanje bez davanja ne mogu da postoje. O tome šta je ispravna povezanost između njih nalazimo u mudrosti kabala. Ta povezanost gradi duhovnu posudu za primanje Svetlosti tamo gde postoji dubina želje i Svetost, a što je sve ono što je neophodno za otkrivanje Stvoritelja, treće linije.

Srednja linija je otkrivanje Stvoritelja. Počinje sa Sefira Keter, koja je viša od svih Sefirot, viša od stvorenja. Zatim se nastavlja u Sefira Daat, koja je načinjena iz povezanosti Hohma i Bina, u Sefira Jakov. Nastavlja se u povezanosti između Hesed i Gevura, u Sefira Tiferet, koja će biti srednja linija u telu. Naposletku, i kroz povezanost između Necah i Hod, ona se završava u Sefira Jesod, na kraju Parcuf.

Svako od nas mora, unutar sebe i unutar desetke, da pronađe, razjasni i izgradi ovu srednju liniju, u kojoj ćemo otkriti Stvoritelja. Svako bi trebalo da bude i iznad i ispod svakoga. To jeste, čovek postaje fleksibilan u odnosu na svoje prijatelje, spreman da učini sve što vodi ka globalnoj povezanosti.

Kao rezultat toga, mi postajemo toliko fleksibilni da razmišljamo jedino o tome kako da podržimo i ojačamo svoje prijatelje, i svako oseća to da se grupa sve ispravnije oblikuje zahvaljujući njegovim naporima. Svaki pojedinac kome je toliko stalo do grupe izgrađuje sebe kao srednju liniju, usmerava se tačno prema Stvoritelju i otkriva Njega unutar sebe.

Ali, on je do srednje linije došao upravo zato što je želeo da se pridruži grupi, da je podrži i pravilno sagleda sva njena pozitivna i negativna stanja. Ove suprotnosti ne bi trebalo da stvaraju kratak spoj čime bi se beskrajno udaljile jedna od druge, već bi trebalo da budu toliko blizu jedna drugoj da se sistem srednje linije gradi između njih.

Srednja linija ne postoji u prirodi; nju moramo mi da izgradimo, kao što se kaže: „Vi ste stvorili Mene“.

To da se približavam srednjoj liniji počinje onda kada razumem da sam ja bez prijatelja i grupe ništa. Kada dođem na pripremu lekcije, osećam se mrtvo, prazno, bez osećaja, nespremno. Ali, kad čujem svoje prijatelje da razgovaraju, da bude jedni druge, probudim se i ja. Kroz njihovo buđenje ja se ponovo rađam.

Tako moj „dan“ počinje, i ja postajem sve spremniji da se sretnem sa desetkom i Stvoriteljem u njoj. To je ono od čega se sastoji praktična kabala – izgradnja srednje linije, zajedničkog mesta između nas. I, u ovom zajedničkom prostoru, mi otkrivamo sva naša suprotna stanja koje je Stvoritelj nama poslao od Gore i od njih gradimo duhovnu posudu u kojoj Njega otkrivamo. 

Autor:

  Dr Mihael Lajtman

AMALEK JE OHOLOST, SNISHODLJIVOST I PONOS

Link - Amalek Is Arrogance, Condescension and Pride

Amalek je oholost, snishodljivost i ponos

Izlazak (Tecaveh), „Svetlost i sunce“: U Midrašu se kaže, i Raši kaže (o Amaleku), onaj koga ste sreli na svom putu, a što dolazi od reči „hladnoća“, što znači da oni gase vatru svoje ljubavi i hlade je, a na početku su bili topli i entuzijastični u svojoj ljubavi, jedni za druge. 

A, kako su se hladili? Arogancijom i ponosom, jer Amalek označava aroganciju, nadmenost i ponos. Ono glavno što pojedinca dovodi do toga da voli svog prijatelja jeste to da svaki od njih vidi da je nisko i da je prezren, i uvek pronalazi mane u svemu što on radi, a vidi pravednost svog prijatelja i njegovih postupaka, i u svojim očima vidi prijatelja velikim, i tako pojedinac voli svog prijatelja i s njim se ujedinjuje.

Ali, ako misli da je on sam veliki i oseća se ponosno, on kroz to vidi nedostatke svog prijatelja i time ga mrzi, jer mu se čini da je prijatelj vrlo nisko. Amalek je hladio toplinu i entuzijazam, koje je Izrael osećao ranije kroz ljubav jednih za druge.

Izuzetna karakteristika želje za primanjem, koja se odmah otkriva, jeste ponos. Bes i arogancija su dodatni atributi. Ali, ponos je poseban, jer se može otkriti čak i na suprotan način – kada je čovek ponosan što se ponizio. Tako, ponos je glavni znak želje za primanjem.

Ponos nije osećaj da sam veći, viši i jači od drugih, već mišljenje da u bilo kom stanju u kojem se nađem u životu, mora da se promeni neko drugi, a ne ja, što znači da mora da se promeni nešto spolja, a ne ja. Sledi da ukoliko vidim nešto negativno, ja to pripisujem Stvoritelju, jer osim mene, postoji samo On. 

I, ukoliko osoba ima poriv ili sklonost da promeni ono što je spolja, to se naziva – ponos, i označava želju za primanjem. Iz ovoga možemo mnogo da naučimo, jer na svakom nivou postoji nešto što treba da se profiltrira i razjasni.

Percepcija je podeljena na to kako nešto izgleda  meni i kako to izgleda drugima, kao da postojim ja i postoje oni, i da je oko mene veliki svet prepun ljudi. Ali, u stvari, ja komuniciram samo sa svojim sopstvenim svojstvima, a ne sa drugim ljudima. Ovde se otvara drugi nivo percepcije. Tako, iluminacija Amalek jeste ono što je zarad primanja, a primanje se najjasnije, na svom krajnjem nivou, otkriva kroz svojstvo Haman. Sve ovo je okvir velikog praznika za Jevreje, za one koji hoće da postignu jedinstvo, da se ujedine kao jedan narod, a ovaj okvir ukazuje na poslednju prepreku u postizanju ujedinjenja svih razbijenih delova duše. 

Autor:

  Dr Mihael Lajtman