SVRHA DRUŠTVA 2

 

Svrha društva 2

Članak br. 1, deo 2, 1984.

Baruh Šalom Ha-Levi Ašlag (Rabaš)

Budući da je čovek stvoren sa Kli koja se naziva „samoljublje”, tamo gde on ne vidi da će njegovo delovanje njemu doneti korist, nema motivaciju da načini čak ni najmanji pokret. A, bez poništavanja samoljublja, nije moguće da se postigne Dvekut (prianjanje) uz Stvoritelja što je jednakost forme.

I, budući da je to protiv naše prirode, nama je potrebno društvo koje će delovati kao velika snaga tako da mi možemo zajedno da radimo na poništavanju želje za primanjem, nazvane  „zlo”, budući da ona ometa postizanje svrhe za koju je čovek stvoren.

Iz tog razloga, društvo mora da se sastoji od pojedinaca koji se jednoglasno slažu u tome da moraju da postignu ovaj cilj. Tada, svi ovi pojedinci postaju jedna velika snaga koja može da se bori za to, budući da je svako  integrisan u sve ostale. Tako je svaka osoba utemeljena na velikoj želji da se postigne cilj.

Da bi bili integrisani jedan u drugog, svaki pojedinac treba da poništiti sebe pred drugima. To se radi tako što svako vidi zasluge prijateljā, a ne njihove mane. Ali, pojedinac koji misli da je malo veći od svojih prijatelja, ne može da se ujedini s njima.

Isto tako, važno je ostati ozbiljan tokom skupa kako se ne bi izgubila namera, pošto je to cilj zbog kojeg su se prijatelji  i okupili. A, da bi hodao skromno, što je velika stvar, pojedinac treba da se navikne na to da spolja izgleda kao neko ko nije ozbiljan. Ali, istina je da u njihovim srcima gori vatra.

Ipak, tokom skupa, pojedinac treba pred uskogrudim ljudima da bude oprezan u tome da ne sledi reči i dela koja ne doprinose cilju okupljanja – što je da treba da postignu Dvekut uz Stvoritelja. U vezi s Dvekut, vidi esej  „Matan Tora”. 

Ali, kad nije sa svojim prijateljima, najbolje je da pojedinac ne pokazuje ništa od namere u svom srcu, i (treba) da izgleda kao bilo ko drugi. To je značenje „hodaj skromno sa Gospodom svojim Bogom”. Iako postoje složenija tumačenja ovoga, jednostavno objašnjenje je isto tako velika stvar.

Otuda, dobro je da među prijateljima koji se ujedinjuju postoji jednakost, tako da pojedinac može da se poništiti pred drugim. I, u društvu treba da postoji temeljna budnost,  koja onemogućava lakomislenost, pošto lakomislenost uništava sve. Ali, kao što smo prethodno rekli, ovo bi trebalo da bude unutrašnja stvar.

Ali, u prisustvu nekoga ko nije iz ovog društva, ne bi trebalo pokazivati ozbiljnost, već je potrebno   podesiti se  prema osobi koja je upravo došla. Drugim rečima, izbegavati priču o ozbiljnim temama i pričati samo o temama koje odgovaraju onome ko je upravo došao, i koji  se naziva „nezvani gost”.

Link - Purpose of Society 2

POMOGOŠE SVAKOM SVOM PRIJATELJU

Pomogoše svakom svom prijatelju

Članak br. 4, 1984.

Baruh Šalom Ha-Levi Ašlag (Rabaš)

Moramo da razumemo to da pojedinac može da pomogne svom prijatelju. Da li ova materija jeste specifično za tamo gde postoje bogati i siromašni, mudri i budale, slabi i jaki? Ali, kada su svi bogati, pametni ili jaki itd, šta jedan može da uradi da pomogne drugom?

Vidimo da postoji nešto što je zajedničko svima – raspoloženje. Rečeno je: „Briga u nečijem srcu – pusti ga da o tome govori sa drugima”. To je zato što kada je u pitanju osećaj uzvišenog raspoloženja ni bogatstvo ni mudrost ne mogu da budu od pomoći.

Pre će biti da jedan pojedinac može da pomogne drugom uviđanjem da je taj drugi prijatelj nisko. Napisano je: „Niko samog sebe ne izbavlja iz zarobljeništva”. Umesto toga, prijatelj je taj koji može da uzdigne duh drugog prijatelja.

Ovo znači da prijatelj uzdiže prijatelja iz njegovog stanja u stanje životnosti. Tada, ovaj ponovo počinje da stiče snagu i pouzdanje u život i blagostanje, i počinje kao da je sada njegov cilj blizu njega.

Proizlazi da upravo svako mora da brine i razmišlja o tome kako može da pomogne svom prijatelju, da uzdigne njegov duh, jer kada je u pitanju raspoloženje svako u svom prijatelju može da nađe takvo mesto potrebe koje može da ispuni.   

Link - They Helped Every One His Friend

PORUKA U MATAN TORI - Kabala za studente

 

Poruka u Matan Tori

U tri eseja, „Matan Tora” (davanje Tore), „Arvut” (uzajamno jemstvo), i „Mir”, Baal HaSulam nas uči o neophodnosti da veliko društvo postigne svrhu Stvaranja. On pokazuje zašto jedna osoba ne može da postigne svoje ciljeve bez ostalih ljudi u svetu, i da će samo prava kombinacija između socijalne jednakosti i rada Stvoritelja nagraditi čovečanstvo mirom, prosperitetom i ostvarenjem našeg ljudskog potencijala.

U „Matan Tora”, stav 14, on eksplicitno opisuje da se taj deo Tore tiče čoveka, a jedino je čovek u stanju da nas dovede do željenog cilja. Na kraju eseja, on naglašava i proširuje temu značaja recipročne povezanosti za celokupnu naciju, i kaže: „Mi smo dokazali da se svaka od 613 Micvot u Tori vrti oko jedne Micva ‘Voli svoga bližnjeg kao sebe samog’”. On takođe kaže da ova tačka nije izvodljiva, osim kada se izvršava od strane čitave nacije, čiji je svaki član spreman i voljan za to.

U eseju „Arvut”, stav 20, Baal HaSulam objašnjava da će kraj ispravke sveta biti kada se svi ljudi na svetu povežu zarad rada Stvoritelja. Ali, prvi koji stupaju u rad Stvoritelja i vode čitav svet za sobom jesu deca Izraela. „Uloga Izraela u vezi sa ostatkom sveta je slična ulozi Svetih praotaca u odnosu na narod Izrael... Takođe, narod Izrael mora... da kvalifikuje sebe i ostale ljude na svetu da se razvijaju sve dok ne usvoje ovaj uzvišeni rad ljubavi čoveka, što su lestve ka svrsi Stvaranja... Tako, svaka Micva koju pojedinac Izraela izvršava da bi dao zadovoljenje svom Tvorcu, a ne zarad druge nagrade i samoljublja, utiče – u određenoj meri – na evoluciju svih ostalih ljudi na svetu”.

Nadalje u eseju (stav 28) on definiše ulogu dece Izraela – to su oni koji treba da budu lek kroz koji će proći iskre čistote i pročišćenja tela ka svim nacijama sveta. To je zato što ostale nacije sveta još nisu spremne za to, a Stvoritelju za početak treba da bar jedna nacija bude izabrana među svim nacijama.

Sve nacije sveta pripadaju Meni [Stvoritelj], isto kao i vi, i na kraju će svi prionuti uz Mene. Ali, dok još nisu spremni za ovaj zadatak, Meni su potrebni vrli ljudi. Ukoliko ste saglasni sa tim da budete izabrani narod, onda ću vam Ja zapovediti da vi Meni budete kraljevstvo sveštenika, što je krajnja forma ljubavi drugih: „Voli svoga bližnjeg kao sebe samog”.

U eseju „Mir”, Baal HaSulam nas uči koji su pravi razlozi za patnje naroda, generalno, a posebno za narod Izrael. On piše da tvrdi, sebični otpor jednih prema drugima, koji uzrokuje napetost u odnosima između članova nacije, neće prestati nikakvim ljudskim taktikama. Možemo jasno da vidimo da smo mi poput bolesne osobe koja se okreće sa jedne strane na drugu u neizmernom bolu, i da je čovečanstvo već bacalo sebe ekstremno na desno, kao sa Nemačkom, ili ekstremno na levo, kao sa Rusijom. I, oni ne samo da nisu olakšali situaciju, već su samo pojačali patnju, i vapaji se uzdižu do nebesa, kao što svi znamo.

I, on nas dalje vodi do neizbežnog zaključka da ljudi neće imati drugi izbor nego da prihvate jaram Stvoritelja, da dođu do toga da znaju Stvoritelja, i da usmere svoje akcije ka zapovestima Boga i ka Njegovom cilju, kao što je On i promislio za njih pre Stvaranja. A kada se to dogodi, evidentno je da će služenjem Njemu svaka trunka zavisti ili mržnje nestati iz čovečanstva, jer će se tada svi članovi čovečanstva ujediniti u jedno telo i jedno srce, ispunjeni znanjem Boga. Otuda, mir u svetu i znanje Boga su jedno i isto.

Ako rezimiramo njegove reči iz tri eseja, možemo da istaknemo veliki broj različitih poruka:

1. Svrha čitavog Stvaranja za sva stvorenja je da prionu uz svog Tvorca. Na taj način, oni će biti nagrađeni večnom radošću i celovitošću kroz svoj vlastiti rad.

2. Taj cilj se može postići jedino kroz realizaciju zakona: „Voli svoga bližnjeg kao sebe samog”. Ovo pravilo će se realizovati postepeno, počevši od jedinstva između nekoliko ljudi, preko jedinstva grupa, do jedinstva čitave nacije, i to će na kraju sve nacije sveta dovesti do rada Boga i ljubavi čoveka.

3. Prva nacija koja treba da iznese svoju ulogu  u ostvarivanju ove ideje jeste narod Izrael.

4. Narod Izrael daje primer svim nacijama i vodi ih do istih koncepata.

5. Ukoliko bilo koji pojedinac, grupa, ili nacija odbiju da idu ovim putem naneće strašnu patnju sebi, i to će ih vratiti na pravi put – prema kraju korekcije.

6. Bilo koji pojedinac, grupa, ili nacija koji će se posvetiti tom cilju uticaće na čitav proces i ubrzaće ga, i oni će biti nagrađeni željenom celovitošću.

7. U nastavku su principi vodeće grupe kabalista, Bnei Baruh.

Članovi ove grupe vode život deljenja jedinstva na svakodnevnoj osnovi, proučavajući spise velikih kabalista koji su sprovodili ove principe, i čitav Izrael i čitav svet podučavaju o onome što uče. Oni to rade kroz svoje brojne studijske grupe, koje su aktivne čitave godine, diseminiranjem kabalističkih knjiga, a uživo i kroz arhivirane kabalističke lekcije, putem intereneta i TV-a. Njihova internet stranica, www.kabbalah.info, vodeći je kabalistički sajt na Internetu, i do sada ima sadržaj na trideset dva jezika. Postoje takođe kabalističke novine i časopisi koji se objavljuju na mesečnom nivou na osam jezika.

Primarni cilj Bnei Baruha je da predstavi složeni kabalistički materijal kroz što jednostavnije termine, tako da svaka osoba u potrazi za smislom života može da dođe u vezu s njima. Osim toga, sledeći učenja Baal HaSulama, Bnei Baruh pokušava, svim sredstvima koja su im na raspolaganju, da uči čitav narod Izrael o njegovoj istorijskoj ulozi.

Oni podučavaju o jedinoj poruci koja može da spreči patnju, bol i rat: poruci koja se naziva „Nema ničeg osim Njega”.

Članovima Bnei Baruha je jasno da politička, ekonomska, i globalna situacija zavise isključivo od učenja ove jednostavne poruke. Jedini razlog  patnje u svetu jeste taj da razvije ljude i nauči ih da se okrenu Stvoritelju i budu u kontaktu sa Njim. Različiti pokušaji da Jevreji izbegnu ovu misiju da vode svet ka ovom zaključku njima nanosi veoma veliku nevolju.

Evolucija čovečanstva je obavezna; ne može da se zaustavi. Sve što možemo da uradimo jeste da razumemo poruku i požurimo s realizacijom. Nažalost, krvava istorija naroda Izrael nas uči gde vodi čvrsto odbijanje da se sprovede ova  misija.

Jedino što treba da imamo na umu jeste to da postoji samo jedan uzrok u čitavoj stvarnosti. Ovaj uzrok nam se prikazuje na razne načine, izvan nas i unutar nas. Kontaktira nas kroz naše osećaje, misli, želje i akcije, i pojavljuje se na isti način svim ostalim ljudima na svetu. Važno je da zapamtimo da ćemo samo uz njegovu pomoć biti u stanju da sprovedemo pravilo: „Voli svoga bližnjeg kao sebe samog”. Sve ovo može da se postigne time što jednostavno menjamo naš stav prema stvarnosti; nema potrebe za tim da izvršavamo bilo kakve spoljašnje promene.

Ukoliko uspemo da što je moguće više ljudi podučimo u vezi sa ovakvim načinom života, mi ćemo se brzo naći u mnogo mirnijem i spokojnijem svetu. Duboka povezanost sa Stvoriteljem će pomoći svakom od nas da razume svrhu naših života, koren naših duša, i kako možemo da dobijemo beskrajni užitak. Postižući to, mi ćemo postići svrhu Stvaranja i primićemo svu radost i zadovoljstvo koji su pripremljeni za svakoga od nas.

Link - The Message in Matan Torah

TOČAK TRANSFORMACIJE FORME

Točak transformacije forme

Baal HaSulam  

MIR - Empirijsko, naučno istraživanje o nužnosti rada Boga

Kabala za studente

Prvo, dozvolite mi da predstavim mišljenje naših mudraca u vezi sa otkrivanjem generacija sveta: iako vidimo da se tela menjaju iz generacije u generaciju, to je samo slučaj sa telima. Ali duše, koje su esencija samih bića, ne nestaju da bi bile zamenjene, već idu iz tela u telo, iz generacije u generaciju. Iste duše koje su postojale u vreme potopa takođe su došle za vreme Vavilona, i izgona u Egipat, i izlaska iz Egipta, itd, sve do ove generacije i do kraja korekcije.

Tako, u našem svetu, nema novih duša kao što se to događa u slučaju obnove tela, već postoji samo određeni broj duša koje se inkarniraju na točku transformacije forme, jer svaki put one oblače novo telo u novoj generaciji.

Otuda, po pitanju duša, sve generacije od početka Stvaranja do kraja korekcije su kao jedna generacija koja je proširila svoj život tokom više hiljada godina, dok se nije razvila i postala ispravljena kao što treba da bude. A činjenica da je u međuvremenu svaka duša promenila svoje telo više hiljada puta potpuno je nebitna, jer esencija samog bića, što se naziva „duša”, nije uopšte patila usled tih promena.

Postoji mnogo dokaza koji upućuju na to, i velika mudrost koja se zove „tajna inkarnacije duša”. Ali, iako ovo nije mesto za pojašnjenje toga, zbog velike važnosti ove stvari, vredi istaći neobrazovanima da se reinkarnacija dešava u svim objektima materijalne stvarnosti, i svaki objekat, na svoj način, živi večni život.

Iako nam naša čula govore da je sve prolazno, poenta je jedino u tome kako mi to vidimo. U stvari, ovde postoje samo inkarnacije – nijedan objekat nije nepomičan i ne zaustavlja se ni na trenutak, već se inkarnira na točku transformacije forme, ne gubeći ništa od svoje esencije tokom svog puta, kao što su fizičari pokazali.

 Link - The Peace - Necessity to Practice Caution with the Laws of Nature

NUŽNOST OPREZA SA ZAKONIMA PRIRODE

Nužnost opreza sa zakonima prirode

Baal HaSulam  

MIR - Empirijsko, naučno istraživanje o nužnosti rada Boga

Kabala za studente

Svi možemo jasno da vidimo da ljudska vrsta mora da vodi društveni život, što znači da ne može postojati i opstati bez pomoći drugih. Tako, zamislite događaj gde se osoba povlači iz društva na pusto mesto, i tamo živi život u bedi i velikom bolu zbog toga što ne može da obezbedi svoje potrebe. Ta osoba ne bi imala pravo da se žali na Proviđenje ili svoju sudbinu. I, ako bi ta osoba tako radila, žalila se i proklinjala svoju gorku sudbinu, ona bi time samo pokazivala svoju glupost.

Zbog toga što je Proviđenje pripremilo za nju ugodno, poželjno mesto u društvu, ona nema opravdanje da se odatle povuče na pusto mesto. Takva osoba se ne sme sažaljevati, jer ona ide protiv prirode Stvaranja. A, budući da ona ima mogućnost da živi kako je Proviđenje odredilo za nju, ne bi je trebalo sažaljevati. Ovakvom sudu mora da se povinuje čitavo čovečanstvo, bez pogovora.

I, ja ovde mogu da dodam i da se pozovem na religijsku osnovu, i da ovome dam sledeću formu: budući da se Proviđenje širi od Stvoritelja – i da On nesumnjivo ima svrhu u Njegovim akcijama, jer ne postoji delovanje bez svrhe – mi nalazimo da svako ko krši neki od zakona prirode koje je On utisnuo u nas, narušava konačnu svrhu.

Zato što je nesumnjivo to da je svrha izgrađena iznad svih zakona prirode, bez izuzetka, tada baš tako kao što i pametan radnik ne bi dodao ni oduzeo ni najmanji deo akcija potrebnih da bi postigao cilj, tako i osoba koja menja čak i jedan zakon šteti i povređuje krajnju svrhu koju je Stvoritelj postavio, i otuda ona će biti kažnjena od prirode. Tako, i mi, Stvoriteljeva stvorenja, ne smemo da žalimo prethodno pomenutu osobu, jer ona skrnavi zakone prirode i kalja svrhu Stvoritelja. To je, verujem, forma suda.

Da bismo od sada nadalje izbegli upotrebu oba naziva – priroda i nadzornik – između kojih, kao što sam pokazao, nema razlike po pitanju poštovanja zakona, za nas je najbolje da nađemo srednje rešenje i prihvatimo reči kabalista, da HaTeva (priroda) ima istu numeričku vrednost (na hebrejskom) kao Elokim (Bog) – 86. Tada ću biti u stanju da nazovem Božje zakone „Micvot prirode (zapovesti)”, ili obrnuto, jer oni su jedno i isto i mi o tome ne treba dalje da raspravljamo.

Sada je od vitalne važnosti to da ispitamo Micvot prirode, da znamo šta priroda traži od nas, da nas ne bi nemilosrdno kažnjavala. Rekli smo da priroda obavezuje čovečanstvo da vodi društveni život, i ovo je jednostavno. I, mi treba da u pogledu na društveni život istražimo Micvot na koje nas priroda obavezuje da ih držimo.

U opštem smislu reči, nalazimo da postoje samo dve Micvot koje u društvu treba da sledimo. Njih možemo da nazovemo „primanje” i „davanje”. To znači da svako u društvu, po prirodi, mora za svoje potrebe da primi iz društva i mora da doprinese dobrobiti društva svojim radom. I, ukoliko osoba prekrši jednu od ove dve Micvot, ona će biti nemilosrdno kažnjena.

Mi ne treba previše da istražujemo Micva primanja, jer se kazna, koja sprečava bilo kakvo njeno zanemarivanje, sprovodi odmah. Ali, za drugu Micva, koja je davanje društvu, ne samo da kazna nije trenutna, već dolazi indirektno. I, zbog toga, ova se Micva ne izvršava ispravno.

Tako, čovečanstvo se prži u gnusnom previranju, a razdor i glad i njihove posledice nisu do sada prestale. I, čudo u vezi sa tim jeste u tome što nas priroda, poput veštog sudije, kažnjava u skladu sa našim razvojem. Jer mi možemo da vidimo da u meri u kojoj se čovečanstvo razvija, u toj istoj meri umnožavaju se bolovi i muke koje okružuju dobijanje opskrbe za nas i naše postojanje.

Tako vi imate naučni, empirijski temelj za to da nam je Njegovo Proviđenje zapovedilo da krajnje dosledno držimo, svim svojim snagama, Micva davanja drugima, na takav način da niko u društvu neće raditi ništa manje od potrebne mere da se osigura srećno i uspešno društvo. I, dokle god smo lenji da to držimo u potpunosti, priroda neće prestati da nas kažnjava i da nam se sveti.

I, pored udara koje trpimo danas, moramo, takođe, uzeti u obzir isukani mač za budućnost. Mora biti donesen ispravan zaključak – da će nas priroda na kraju poraziti, i mi ćemo svi biti prisiljeni da se udružimo u izvršavanju njenih Micvot u punoj meri koja se od nas traži.

Link - The Peace - Necessity to Practice Caution with the Laws of Nature

IZGRADNJA U CENTRU DESETKE

 

Link - Building In The Center Of Ten

Izgradnja u centru desetke

Ulazimo u duhovni svet, za koji se kaže: „Videću suprotan svet”. Sada nije moguće da iz našeg sveta zamislimo taj preokrenuti svet, jer to nije jednostavan negativ, gde je crno umesto belog.

Čak i ukoliko pokušamo da dajemo ​​i volimo ovde, u ovom svetu, nećemo moći da pravilno reflektujemo davanje i ljubav u duhovnom svetu. Nemamo šta da povežemo s duhovnim svetom: nemamo razumevanje, ni oset, ni okus.

Tako, moramo da idemo zatvorenih očiju. U stvari, oči su nam zatvorene i ne vidimo ništa jer gledamo samo u svoju egoističnu želju. Pogled nam je usmeren ka našoj unutrašnjosti, i mi brinemo jedino o svom želucu.

A duhovno deluje upravo u suprotnom smeru. Nismo u stanju da zamislimo takvu suprotnost. I, ukoliko čak i učinim nešto suprotno, to ipak neće postati duhovno. Vrlo često imamo pogrešno razumevanje toga.

Hodati verujući u mudrace znači to da upute kabalista sledimo zatvorenih očiju, da bismo probudili manifestaciju duše unutar nas i otkrili sliku Stvoritelja, atribut davanja, Bina, uz pomoć Stvoritelja. Osoba treba barem da počne da gradi mesto za to, uslov za otkrivanje Više sile, tako da to mesto postane u nekoj meri slično Stvoritelju.

Tako, pre svega, potrebno je da načinimo ograničenje da bismo prostor oslobodili od egoističnih želja, a zatim da počnemo da izgrađujemo na njemu, sprat po sprat, faze davanja: 0-1-2-3-4.

Čistimo to mesto od svoje želje za primanjem da bismo dobili praznu platformu na kojoj možemo da gradimo konstrukciju davanja, to jest da dopustimo da Stvoritelj otkrije Njega i izgradimo to. Moram da uklonim svoje „ja”, svoj egoizam i dopustim da se Stvoritelj pojavi na tom mestu. Stvoritelj se pojavljuje jedino na takvom čistom mestu, koje sam Njemu stavio na raspolaganje.

A, za ovo nam je zaista potrebna pomoć naših prijatelja. U samom središtu našeg egoizma, u središnjoj tački u kojoj se mi, egoisti, ujedinimo, u središtu desetke, moramo da napravimo mesto za otkrivanje Stvoritelja, za manifestaciju kvaliteta davanja, tako da duša počne da raste sve više i više, od najnižeg nivoa, od svog rođenja: embrion, nega, sazrevanje.

Kvalitet davanja razvija se unutar kvaliteta primanja, jedna forma unutar druge, poput embriona koji raste unutar majčinog tela. I, premda je embrion za majku strano telo, priroda je uredila tako da ga majka ne odbaci, već ga, naprotiv, podržava i neguje na svaki mogući način, uz pažnju i ljubav. Čitavo veliko majčino telo funkcioniše tako da embrion raste.

I, uz istu ljubav kakvu ima brižna majka koja očekuje dete, mi moramo da se ujedinimo u desetku i pažljivo negujemo kvalitet davanja između nas. Niko od nas to ne može da neguje sam, već jedino zajedno, u povezanosti između nas, možemo da zamislimo kvalitet davanja i da ga negujemo sve više i više, iznad našeg kvaliteta primanja.

Čitavo naše telo, koje se zasniva na primanju, radiće na tome da se unutar njega razvije želja za davanjem, duhovni embrion koji se naziva čovek, Adam, jer će biti sličan (Dome) Stvoritelju.

Svoju dušu možete da izgradite jedino kroz kompletan duhovni organizam, što je grupa koja se poništava, oslobađajući mesto u svom središtu u kojem će biti duhovna maternica, i u kojem će se otkriti kvalitet davanja. Kao što je rečeno: „Vi ste Mene stvorili”.

Time što mi oslobađamo prostor od želje za primanjem i tako dopuštamo da želja za davanjem raste unutar želje za primanjem, Stvoritelj može da načini jednu formu unutar druge.

Otuda, sav naš rad je jedino rad u grupi. Ukoliko Stvoritelja ne tražim kroz svoje prijatelje, onda to nije zaista Stvoritelj. Čitav svet hoće da se poveže sa Stvoriteljem, da se okrene ka Njemu. Ali, mi možemo da vidimo koliko su ti pokušaji beznadežni. A sve je to zbog toga što ljudi Stvoritelja ne oslikavaju sebi ispravno: kao povezanost između ljudi.

Stvoritelj je kvalitet davanja koji gradimo između sebe na mestu koje oslobađamo od našeg egoizma. Stvoritelja otkrivamo kroz svoje osobine primanja, a koje imaju formu davanja.

Nije moguće postići Stvoritelja bez ljubavi prema stvorenjima. Tako, rečeno je: „Od ljubavi prema čoveku, do ljubavi prema Stvoritelju; od ljubavi stvorenja, do ljubavi Stvoritelja”. To nisu samo lepe reči, već nužan uslov za postizanje istinske otkrivenosti.

Autor:
  Dr Mihail Lajtman

POMOZITE SVOJOJ DUŠI DA RASTE

Link - Help Your Soul Grow

Pomozite svojoj duši da raste

“Pomogoše svakome od prijatelja” je najvažnija tema, jer je posvećena našoj međusobnoj integraciji, kroz koju gradimo Parcuf duše svakoga od nas, i svih nas zajedno. Bez takve međusobne integracije nećemo moći da izgradimo duhovnu posudu niti da u njoj osetimo duhovne pojave, Višu silu, Stvoritelja.

Da bismo to postigli, potrebni su nam ​​prijatelji, ne samo oni sa kojima komuniciramo spolja, već i oni s kojima ćemo povezati srca i dušu, čime ćemo svakom u desetki pomoći da od drugih primi utiske, tako da može da primi kvalitete svih drugih. Time će svako imati Kli u kojoj će moći da oseti čitavu desetku. Svako će uključiti svakoga, i tako će se izgraditi naša zajednička Kli.

Ovakav rad nastavlja se do samog kraja ispravke. Sve više ljudi se okuplja, svako u svojoj desetki, gradeći sebe. I, zatim se desetke međusobno povezuju. Kada desetka počne da oseća sebe kao jedno, tada će osećati želju i potrebu da se ujedini sa ostalim desetkama.

Ovde se primenjuje isti način povezivanja, a Kli raste i postaje kompleksnija. Prva duhovna posuda sastoji se od deset prijatelja, a druga, u kojoj je ujedinjeno dvadeset ljudi, već ima snagu stotinu ljudi, zbog toga što je to deset puta deset, itd. To nije linearan rast, već eksponencijalan.

Otuda, kada dođete u grupu, nije dovoljno da samo učite zajedno sa svojim prijateljima. Moram da budem prožet njihovim kvalitetima i da od svakog od njih sakupljam specifičnu težnju ka Stvoritelju. Proizlazi da ovde svako uključuje svakog.

Inače, čovek nema dušu ukoliko je ne izgradi. Zbog toga nije dovoljno da samo budemo u grupi i učestvujemo u svim aktivnostima. Glavno je pokušati usvojiti težnje za našom povezanošću i za prianjanjem uz Stvoritelja. I, radeći tako, mi gradimo mrežu povezanosti između nas, u kojoj Višu silu otkrivamo u skladu s jednakošću forme sa Njim.

Na kongresu, mi moramo da pokušamo da postignemo ovakvu međusobnu integraciju, da bismo kroz to pomogli jedni drugima. Tome će doprineti opšta atmosfera, učestvovanje velikog broja desetki, kao i povezanost unutar svake desetke, što će uticati na sve, bilo da su oni izvan desetke ili su unutar desetke.

To je način na koji ja gradim svoju dušu. Nisu slučajno kabalisti odlučili da ljudi treba da se ujedine u desetke, po deset ljudi u svakoj. U desetki, svako sebe poništava da bi se integrisao sa drugima, usvojio njihove kvalitete i duhovne težnje.

Ja više ne obraćam pažnju ni na kakve lične kvalitete svojih prijatelja, osim na njihovu težnju za duhovnim. Ja treba jedino da budem prožet njima, i da od njih izgradim prvih devet Sefirot svoje duše. Ja sam poslednja Sefira Malhut, koja se poništava da bi od svojih prijatelja primila prvih devet Sefirot, i upotrebila ih da izgradi Parcuf svoje duše. I svaki prijatelj u desetki radi isto.

I, tada smo impresionirani onim što je svako izgradio unutar sebe kroz međusobnu integraciju sa svojim prijateljima, i tako imamo pravi, nezavisni duhovni Parcuf koji nastavljamo dalje da izgrađujemo. Svaka desetka pokušava da bude impresionirana drugom desetkom, i da apsorbuje njihovu međusobnu integraciju – težnju ka Stvoritelju, i tako gradimo sve složeniju i veću dušu, sve dok ne izgradimo čitavu dušu Adam HaRišon.

Autor:
  Dr Mihail Lajtman

SUPTILNOSTI PRIMANJA ZARAD DAVANJA

 Link - Subtleties Of Receiving In Order To Bestow

Suptilnosti primanja zarad davanja

Pitanje: Kako želja za primanjem može da radi tako da bi davala?

Odgovor: Može ako postoji namjera zarad davanja. U tom se slučaju prima želja od nekog drugog i to omogućava davanje.

Keter je stvorio želju za primanjem, Hohma. Na kraju ove faze (Hohma) želja je osjetila iskru davanja, i to je postalo glavni dio želje i sada želja hoće jedino da daje.

Tako je stvorena Bina, i njene prve tri Sefirot (GAR de Bina) su slične sa Keter. Upravo kao i u Keter, crvena tačka (na crtežu) određuje esenciju od Keter, tako i davanje određuje esenciju od Bina. Kao rezultat, stvoreno biće postaje poput Stvoritelja i slijedi Njegove primjere: Keter je stvorio  Hohma, a Bina je uzela njegovu donju polovinu, sedam nižih Sefirot (ZAT de Bina) od Hohma.

Pitanje je da li je to primanje ili davanje kada niži dio Bina prima Svjetlost Hohma.

U cjelini, riječ je o akciji same tačke koja ovom akcijom osjeća davanje.

Gornji dio Bina je želja za davanjem koja je usmjerena ka Stvoritelju: Ona hoće da daje poput Njega (↑), i da bi to postigla ona prima (↓). Njeno davanje je zapravo u punjenju sedam nižih Sefirot.

Na isti način majka hrani svoju bebu i srećna je zbog nje, što znači da je moguće davati time što se ispunjavaju posude primanja.

Pitanje: Kako se u našem slučaju posude primanja preokreću u posude davanja?

Odgovor: Nakon što su one "ograničene", one su ispunjene Svjetlošću Hasadim, ovo je već davanje zarad davanja, Lišma (za Njeno Ime). Tada ih možemo koristiti čak i za primanje zarad davanja. Tako one postaju posude davanja, budući da je primanje zarad davanja čisto davanje. Ovo je jedini način na koji stvoreno biće može da daje.

Sa druge strane, davanje zarad davanja ne znači da je to stvarno davanje. To je samo priprema za stvarno davanje, i ovo je proces ispravke želja.

Autor:

  Dr Mihail Lajtman

ZAPOVESTI - ZAKONI UNIVERZUMA

Link - Commandments—Laws Of The Universe

Zapovesti – zakoni univerzuma

Komentar: Deset zapovesti su zakoni interakcije između ljudi. Neke zapovesti izgledaju tako, a neke ne.

Moj odgovor: U principu, to su zakoni univerzuma. Ali, budući da su ti zakoni određuju odnose između ljudi, a naši odnosi su određeni i svim ostalim zakonima prirode, onda se, naravno, sve svodi precizno na to kakvi su odnosi između nas.

Pitanje: Prva zapovest je: „Ja sam Gospod, tvoj Bog, Koji sam te izveo iz zemlje egipatske, iz kuće ropstva”. Koliko razumem, jedino Stvoritelj može čoveka da izvede iz njegovog egoizma. Ali, zašto je Stvoritelj morao prvo da objavi specifčno ovu zapovest?

Odgovor: To je zbog toga što je temeljna zapovest to da na svetu postoji samo jedna sila koja je iznad svega. Ta sila uzdiže čoveka sa nepokretnog, vegetativnog i životnjskog nivoa prirode na nivo Adam, Čovek.

Adam je taj koji razume povezanost sa Stvoriteljem. Gotovo čitavo čovečanstvo je na životinjskom nivou bez obzira koliko zna ili koliko je razvilo nauku i umetnost.

„Životinja” je to kada osoba misli na sebe, kada je u svom egoizmu. Zato, izlazak iz ovog stanja na nivo „Čovek”, Adam, sličan Stvoritelju („Adam” od reči „Dome”, sličan Stvoritelju) može da se postigne jedino pod uticajem specifične Više sile, koja se naziva Stvoritelj.

Ta sila se naziva Stvoritelj, zbog toga što ona stvara čoveka.

Pitanje: Drugim rečima, kabalisti su otkrili zakon da se promena od egocentrične percepcije sveta u celovitu može dogoditi pomoću Više sile prirode? Da li se zato kaže: „... izveo te je iz zemlje egipatske”?

Odgovor: Da. Ovo je promena stanja osobe u našem svetu. Reč je o duhovnom uzdizanju, o razumevanju.

Autor:
  Dr Mihail Lajtman

RAZVOJ METODE ISPRAVKE

Link - Development Of The Method Of Correction

Razvoj metode ispravke

Baal HaSulam, „Proviđenje za Baal HaSulama”: „Uzmi ovaj mač u svoju ruku i čuvaj ga svojim srcem i svojom dušom, jer to je znak između Mene i tebe da će se sve dobro dogoditi kroz tebe, jer sve do sada Ja nisam imao tako vernog čoveka kakav si ti, da njemu dam ovaj mač.... I, Ja sam rekao sebi: „Da li kap čistoće ovog mača smem da dam svima u svetu, jer tada bi oni znali da je Gospodovo zadovoljstvo u svetu”.

Stvoritelj kaže da kroz Baal HaSulama daje metodu ispravke svetu, a koja nikada pre nikome nije prosleđena.

Moj učitelj je bio najstariji sin Baal HaSulama. On je od svoga oca preuzeo metodu ispravke i preneo je meni. Ova metoda je zaista najprikladnija za one duše koje se sada spuštaju u naš svet. Mi kroz nju možemo da se ispravimo, da ispravimo svet i postignemo svrhu stvaranja.

„Odabrao sam da ti budeš mudrac pravednik u čitavoj ovoj generaciji, da  izlečiš ljude od patnje kroz trajno spasenje. Uzmi ovaj mač u svoju ruku i čuvaj ga svojim srcem i dušom, jer to je znak između Mene i tebe da će se sve dobro dogoditi kroz tebe, jer sve do sada nisam imao tako vernog čoveka kakav si ti, da njemu dam ovaj mač”.

Otuda, kada Stvoritelj kaže: „Ti si posebna osoba i tebi poveravam ovaj mač, ovu tehniku, ključ spasenja”, to nisu prazne reči.

Komentar: Znano je da je Stvoritelj to isto rekao Mojsiju, onda kada je Mojsije izlazio iz Egipta.

Moj odgovor: U to vreme to je bilo potrebno. Ali, Tora koju je Mojsije uspostavio nije dovoljna za našu generaciju zbog toga što su duše od tada prošle kroz mnogo egoističnih promena, i njima je, u našoj generaciji, potreban novi pristup.

Čak ne ni novi pristup, već to da se prethodna tehnika razvije da bi se od nje načinila prava metoda ispravke. To je ono što je Baal HaSulam dodao.

Autor:
  Dr Mihail Lajtman