Točak transformacije formePrvo, dozvolite mi da predstavim mišljenje naših mudraca u vezi sa otkrivanjem generacija sveta: iako vidimo da se tela menjaju iz generacije u generaciju, to je samo slučaj sa telima. Ali duše, koje su esencija samih bića, ne nestaju da bi bile zamenjene, već idu iz tela u telo, iz generacije u generaciju. Iste duše koje su postojale u vreme potopa takođe su došle za vreme Vavilona, i izgona u Egipat, i izlaska iz Egipta, itd, sve do ove generacije i do kraja korekcije.
Tako, u našem svetu, nema novih duša kao što se to događa u slučaju obnove tela, već postoji samo određeni broj duša koje se inkarniraju na točku transformacije forme, jer svaki put one oblače novo telo u novoj generaciji.
Otuda, po pitanju duša, sve generacije od početka Stvaranja do kraja korekcije su kao jedna generacija koja je proširila svoj život tokom više hiljada godina, dok se nije razvila i postala ispravljena kao što treba da bude. A činjenica da je u međuvremenu svaka duša promenila svoje telo više hiljada puta potpuno je nebitna, jer esencija samog bića, što se naziva „duša”, nije uopšte patila usled tih promena.
Postoji mnogo dokaza koji upućuju na to, i velika mudrost koja se zove „tajna inkarnacije duša”. Ali, iako ovo nije mesto za pojašnjenje toga, zbog velike važnosti ove stvari, vredi istaći neobrazovanima da se reinkarnacija dešava u svim objektima materijalne stvarnosti, i svaki objekat, na svoj način, živi večni život.
Iako nam naša čula govore da je sve
prolazno, poenta je jedino u tome kako mi to vidimo. U stvari, ovde postoje
samo inkarnacije – nijedan objekat nije nepomičan i ne zaustavlja se ni na
trenutak, već se inkarnira na točku transformacije forme, ne gubeći ništa od
svoje esencije tokom svog puta, kao što su fizičari pokazali.
Нема коментара:
Постави коментар
Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.