BESEDA O RABASHU

PRIČA RABINA YOSEFA DRORIA O SVOM UČITELJU RABASHU

Rabin Yosef Drori govori rabinu Michael Laitmanu

Prvih 5 minuta su se uhvatili za ramena, svi đaci i počeli da pjevaju zajedno pjesme. Od šestog minuta je ušao Laitman sa rabinom Yosefom Droriom.

Kada su sjeli Laitman je rekao "Veoma sam srećan što vam mogu predstaviti Yosefa Droria. On je domaćin, vlasnik, kuće gdje smo rabin i ja dolazili. Bila je to njegova kuća. Primao nas je, dočekivao godinama, veoma stare učenike Rabashove, desetine godina prije mene. I on zna sve što se dešava sa nama, sa rabinom i kada smo dolazili u Tverija (grad u Izraelu). Ima što da kaže i stvarno ima šta da ispriča". 

Sada mu dajem mikrofon i pričaćete sa njim kao da nisam tu. Ja ne čujem". Polako mu Laitman namiješta mikrofon. Laitman nastavlja: "Učestvovao je u svim našim strudiranjima, sve vrijeme dok smo bili u Rebe (vjerovatno rav) u Tveriji. I osim toga imam mnogo anegdota o kabalistima od ranije. Ja sam došao kod rabina, zanimljiva osoba od prvog trenutka". 

Laitman se digao i položio rame na Yosefovo rame. Nastao je aplauz učenika. 

Yosef govori - Dobro veče. Rav Michael Laitman, da mu Bog da dobre dane, kao i svim prijateljima.  Prvog dana kada je rabin Michael Laitman, prvi put kada je došao kod Rabasha, pogledao sam sa prozora i imao sam osjećaj da on hoće da dođe. I rekao sam rabinu - dva čovjeka dolaze, ne znam u kojem pravcu dolaze. I onda su došli i ja sam izašao napolje za njima. 

Laitman: "Bio si to veče".  Yosef - Naravno. Bio si bez kipa. Ti iiii... - Haivalga - dodaje Laitman. 

Nastavlja Yosef - Haivalga da, naravno. Pogledao sam dolje i vidio sam da su došli sa željom. Sa željom, velikom željom. Željeli su da nauče Toru Svetog Avi. I od tada, kada sam pogledao u Michela, postali smo kao braća. Čak i više nego li braća. Dolazio smo u njegovu kuću. On je dolazio u moju. Sa ravom i bez rava. Pričaćemo malo šta se desilo kada je bio sa ravom. 

Laitman se diže i hvata za rame Yosefa i kaže  "Idem sada, odlazim sada". Yosef nastavlja sam - Kada je rav želio da dođe u Taveriju, uzimao je sa sobom rav Michaela, i govorio mu "Idemo u Tveriju". Da. Nije mu govorio dan ili dva. Govorio mu je "Sjutra ujutru krećemo". 

Rav me zove i kaže:  "Dolazimo u nedjelju". U nedjelju, onda moram da se pripremim. Tako da sam sve spremio brzo. I onda bi došli u Taveriju. Rav je volio posjetiti tople vodopade u Taveriji. I poslije toga bismo išli u Kiferet, koliko se sjećam. Kada mu je bilo sedamdeset rekao sam mu kako da pliva rav. Sve do Kinereta, oni su dolazili u moju kuću. Učili smo. Imao je nevjerovatan način predavanja. Svaki trenutak je bio važan i tačan. Možemo reći da ako je trebao krenuti u 8h, onda nekoliko minuta prije 8h morate biti pored njega, sve do nekoliko minuta prije 8h. I ako trebate otići u park, ili Hameit oblast ili da vidite okean. Recimo imate da su dva sata posvećena ovome. Tačno dva sata. Poslije toga idemo nazad da učimo, poslije učenja da se odmorimo, poslije odmora da jedemo, poslije objeda opet mali odmor i onda predavanja.

Jednom sam pitao Rabasha koliko sati  uči dnevno. Nije pretjerivao, rekao je 17 sati učenja Tore dnevno. Pitao sma ga kako to ide zajedno sa jedenjem, spavanjem. Jer ja sam bio sa njm kao rav Michel, ne kao običan đak,  više nego đak, jer osjećali smo ga. On je uzeo nedaleko sobu na istinski način i veoma veliki. Rava Michaela i mene je volio više nego svoje sinove. I počeli smo da učimo sa njim bez prestanka. Bio je to red učenja - 3:30h i vi treba da se probudite ranije. Išao je pješke cijelom ulicom gdje je bila sinagoga. I onda tačno u 3:30h kafa sa toplim mlijekom je bila spremna na stolu. Uskoro ćemo pričati malo o kafi i mlijeku. Podgrijavao sam kafu. Zagrijavao sam šolju kafe, nalivao toplu vodu u nju i onda je malo podgrijao. 

Recite mi šta biste uradili da ne bude hladna? Smijeh u učionici. Šta mislite, šta bismo trebali uraditi? Tačno - kaže momku u učionici. Poslije prvog, drugog puta sam rekao, kako da bude topla. Zagrijati vodu da bude vrela, zagrijati mlijeko da bude vrelo. I šta si uradio? - Tačno - reče momčima u sali Pregrijao sam mlijeko. 

Bilo je nevjerovatno. Kada je počinjao sa predavanjem, počeo je da prima težnju. Da li znate što je težnja? Tada bi došla Svjetlost na njega odozdo, i dala mu otkrovenje što ni jedna osoba do sada nije imala. I odjednom bi rekao "Imam ideju". Imao sam vremena da je donesem, zapisivao bi u mojoj knjizi. Do danas imam u mojim knjigama njegove ručne zapise. Pisao je malim pismom. Mogao si da pišeš normalnim slovima i zauzeo bi čitav papir. I dao sam to ravu Heskelu, kako bi zapisao, kako bi dao, osim toga što je napisao u knjigama. I na ovaj način je učio ili predavao. 

Imao je grupe koje su dolazile  i one koje su odlazile, a svakog četvrtka držao je jednu opštu lekciju na koji su dolazili ljudi iz različitih krajeva Izraela. Evo do sada, ja sam sa njim 40 godina, zapravo 40 i još pola godine, i zamislite svakoga četvrtka treba da dođete iz Tiberijade u Bnei Brak( to je oko 130 kilimetara daleko jedno od drugoga)i da prisustvujete lekciji od 6h do 7h i 30 min. Tako je to trajalo godinama do1980. god. kada je Mihail Laitman doša.  Tada je počeo da studira, ali ne odmah da uči. Prošlo je godinu dana dok nije pristupio rabijevim predavanjima. Mi smo tada zapazili kako rabi zagleda lica osoba koje su prisutne, koje dođu i na taj način je znao da li je ta osoba pogodna ili nije. Ja bih nekada pitao da li treba da kažem toj i toj osobi nešto, a on je rekao da ne, jer za nedelju ili dve te osobe više neće dolaziti. Tako je to bilo, na takav način je on razmišljao i ispostavilo se da je to upravo tako. I tako mi je jednom rekao da svakog četvrtka donesem spremljena pitanja. I ja bih sedeo tokom čitave nedelje i pripremao deset pitanja koja je on tražio. Doneo bih ta pitanja i rekao: -  Evo, ovo su moja pitanja. A on bi rekao: - Donesi drugi ili treći deo Zohara, i razjašnjavao bi mi ih. Nedugo, zatim ja bih i dalje donosio svoja pitanja, a on mi je govorio:

- Izvadi onu knjigu i čitaj! I ja bih u tome nalazio odgovore. I tako bi me terao da čitam, da sam nalazim odgovore,  a iza toga bi se smešio. I šta iz toga možemo da vidimo? Da je u njemu bio Sveti Duh. Upravo ono što svaka obična osoba nema unutar sebe.

Iamo je običaj da se moli uz osamnaestu molitvu(to je centralna molitva jevrejske liturgije, odnosno jevrejske molitve). Za tu svoju molitvu ušao bi u neku od prostorija i zatvorio bi vrata za sobom, a pre toga Mihaelu i meni bi rekao da se mi pomolimo u njegovoj sobi, i jednoga dana duvao je jak vetar i vrata su se otvorila. Mi smo pogledali unutra i videli smo ga da je prosto zgrabio Stvoritelja i da razgovara sa njim kao što vi razgovarate sa svojim prijateljem. I to je bila potpuna stvarnost i nikakva teorija. Tako je znao da sedne ispred balkona na kojem smo mi sedeli i da kaže da se nalazi u hotelu sa 5 zvezdica, a ja sam rekao – kada bi mi bar bili u onom sa 3 zvezdice. Naravno da nije hotel bio ono što je hteo da nam objašnjava i na kraju došao do dublje stvari, a to je bilo da je on stigao do stepenika gde je otkrio svih 5 svetlosti- Nefesh, Ruach, Neshama, Haya i Yehida i da je stigao do sveta Atzilut. A ja sam tada rekao - oh 3, kada bih ja mogao bar 3.

O, izgleda imamo pitanje iz publike: - "Voleo bih da saznam nešto više o odnosu između rabija i rava Laitmana". To je bila jedna potpuno neobična stvar.Pre nego što je Mihail došao rabiju, on je bio zaposlen, radio je. Na stomatološkoj klinici imao je mnogo doktora koji su radili za njega. I sećam se kako je jednom rekao: - "Ne znam kako, ali sve ovo me je mnogo ponelo". Kada je Mihail odlučio da uči kod Rabasha, ovaj mu je rekao da napusti posao. I Mihail je to učinio i onda ga je pitao: - "Kako ću sad da zarađujem, od čega ću da živim?" Međutim, nije dobio odgovor. I koliko znam,  samo nas  nekolicina je to znala.  Mihail je došao  do samog kraja svoje ušteđevine. I za jedno duže vreme, sve što je imao da pojede u toku dana, bilo je pet urmi. A onda je došlo do toga da od rabija dobije blagoslov i počeo je da se uzdiže i to na oba polja i u učenju, ali i u posedovanju novca. Rabi do tog doba nije dozvolio nikome da išta zapiše od onoga što je govorio. 

I jednom smo Mihail i ja  prišli njemu i ja sam ga pitao: - "Ja bih želeo tvoju dozvolu da jednom nedeljno zapišem ono što ti objašnjavaš."  Dozvolio je,  ja sam počeo da donosim svesku i počeo sam da zapisujem sve što bi on rekao. Zapisao sam mnogo stvari, a naročito prvog dana u svakom mesecu, što je u hebrejskom kalendaru označeno kao rađanje novog meseca(prim.prev). Ali praznik ove godine, na primer mesec jul ove godine, nije isti kao što je bio pre deset ili petnaest godina.  Tako da svaki praznik donese nešto novo. I rekao je da onaj ko želi da bude sa mnom u Dvekutu, u spoju sa mnom, videće da svaki tekst i sve što kažem, uvek je različito od svega ostalog. Tako, da nije slučaj da neko ko zna, recimo Keter, Hochma, Bina i ostalo, da će odmah znati i iz kog sveta se govori, o kom Partzufu se govori, odnosno sa kog nivoa. U tome je bila njegova veličina. Umeo je da do tančina objasni lekciju i da nam savršeno prenese njenu ideju. Ali ja sam često znao da kažem "ja ovo ne razumem ili ja ono ne razumem" i on bi deset puta čitao isti tekst. I nije se ljutio, niti bi pitao zašto ne razumeš, kako ne možeš da pojmiš to, zašto nisi pažljiviji? Ništa od toga, pokazivao je veliku dobrotu prema nama, i prosto nema reči kojima bi se opisala njegova pažnja prema studentima. Nama je dozvolio da mu priđemo veoma blizu i postali smo njegova desna ruka. 

Kada smo bili u Tiberiji, vodili smo ga po Kineretu, on se vozio sa nama, pjevao pjesme koje ne čujete (ne čujete inače? prim.prev.), muzika iz višega svijeta. Kada je govorio nije bilo riječi, nikakvih stvari koje bi osoba mogla da zamisli ili prihvati kao shvaćeno, i svaku stvar je zapisivao. Šta ga još čini velikim? Svakog četvrtka je pisao članak, čitave godine od svoje 84- te, a preminuo je u 92 godini. Prije nego je bila godina „Rosha Shana“. I pitao sam šta rabi želi da mu donesem, ribu iz Kinereta ili (nejasna riječ). Tako da sam ja to pripremio, i kada sam mu to donio, ovo sam pominjao ranije, na dan „Kipurim“, i onda je Mihael nazvao, u petak u šest sati. Rabi je otišao -  „šta, pa čuli smo se ranije ...“ Još jedna stvar o kojoj neću otkriti puno, samo dio, ne znam imam li dozvolu, ali da bi se znala njegova veličina, prvo ću govorito o Baal HaSulamu. Kada je bio Drugi Svjetski rat, Nemci su došli u „Cidon“ sa sjevera, a u Egiptu u grad Elamin je otišla grupa ljudi da se moli.

Koja je bila molitva? Da se zamijene riječi Surija u Rusija. Te noći je otvoren front u Rusiji. Onda su Nemci poslali svoje trupe sa sjevera u Rusiju, i Romel je bio u Egiptu i sa Montgomerijem je započeo ratovanje. Prema molitvi Baal HaSulama on je osvojio čitavu sjevernu Afriku i otjerao Nemce iz Afrike. A u Maroku, kako je rečeno, nije ubijen nijedan Jevrej. Zašto? Jer su učili Zohara. 

Tako da tu vidite koliko ima pravde u učenju Kabale i Svetog Zohara. Kako je rabi Shimon rekao da učenjem Tore, Kabale i Zohara doći ćete do otkrovenja u mjeri u kojoj izučavamo Zohara, uz objašnjenje Sulama. Pojašnjenja koja svakoj duši i svakoj osobi koja to želi donosi Svjetlost da obasja dušu. Njihovo tijelo prelazi iz stanja želje za primanjem kako bi primali, u stanje želje za primanjem kako bi davali. To je da duša silazi odozgore, ona uvijek dolazi iz Ein Sof dok ne dođe sve do svijeta Berya. Dok ne dođe do svijeta Berya duša nema ime. To je samo Svjetlost. Duša je takođe Svjetlost, zovu je Svjetlost duše i što više silazi do svijeta Yetzira zove se Ruach, i dalje što više silazi do svijeta Assya zove se Nefesh. Dakle da navedemo imamo -  Nefesh, Ruach, Neshama. I onda u subotu one primaju malo od Ohr Haya a takođe u njima one primaju Ohr Yechida i ovo do kraja Shabata. I onda kako je zapisano sve nam je to oduzeto. Kako da primimo toga malo? Kada pravite slavlje (navodi neko ime nejasno) ima taj dio gdje se daje Svjetlost, dio Svjetlosti koji će sijati tokom nedjelje. Skratiću sada, samo ću vam reći kolika je bila veličina Rabasha. Nekoliko dana sam sjedio, Mihael i ja na trijemu, i govorio sam  - šta je duša, šta je Svjetlost duše? Dolazio sam do rabina dok sam učio i pitao - šta je Neshama?  Ne znam. Još jedan dan rabine, ali šta čitam? Recite mi šta je duša? Ne znam. Nije htio da kaže. Kada smo sjeli na trijem, je li to bio san ili je bila stvarnost? On je spustio Svjetlost Neshama odozgore nadolje. Ja sam pobjegao, potrčao brzo u sobu jer sam bio uplašen da to vidim. Tolika je bila njegova veličina. Ovdje bih završio sa time da će Svjetlost Rabasha, koju je presuo u Mihaela, koji je takođe učio, bio mu blizu, i po radnjama, ona će se proširiti na vas. Daće vam da možete da primite njegovu Svjetlost. Svjetlost Stvoritelja koju primate kako biste mogli da primite da bi mogli da „lašbien“, naročito ovog mjeseca koji je „lurd“ za koji se kaže – ja mom rođaku (stricu, ujaku) i moj rođak meni, gdje će se svaki odreći sebe. Onda će biti ljubav među prijateljima. To je bio veliki cilj Rabasha, da stavi u nas ljubav prema prijateljima. Sa svim studentima on je na ovome radio godinama, dok jedan od njih se nije odrekao svog „ja“ i koristio „dašpra“ prema svojim prijateljima. Ovim vas blagosiljam, želim vam dobru godinu, dobar mjesec i zdravlje i dobar rad. Želite li nešto da pitate?

Pitanje: - "Dok ste bili u Tiberiji možete li malo reći o tome šta ste učili, šta ste radili, kuda ste se kretali? Obzirom da ste bili samo vi i Mihael s Rabashem u Tiberiji, možete li reći malo šta ste naučili, šta je on govorio?"

Odgovor: - On je imao red učenja. Uzimali smo knjige od Mihaela i Rabasha. I Mihael bi donosio knjige, i ja sam imao njihove knjige. Mi smo učili iz knjiga i on nas je učio iz knjiga. Kada nešto nismo shvatali on nam je to objašnjavao ni iz čega, iz sebe samog. Govorio je izuzetne stvari. Seo bi i zatvorio oči, i tako počinjao da daje objašnjenja. Gdje bi počinjao?  Počinjao bi od svijeta Ein Sof, i davao odgovor od korijena prema grani. Pitao sam ga zašto ne odgovara direktno, odgovorio je da on uzme pitanje učenika kako bi on shvatio gdje je korijen pitanja, kako bi ukazao na granu sa kojom bi se onda mogao povezati. Kada smo mu postavljali pitanja drugih studenata on bi govorio  "Ne znam". Koliko puta nam je samo govorio da ne zna. I ja sam onda pitao Rebe zašto on kaže da ne zna i on mi je rekao" Ne znam da li da mu otkrijem ili ne" i to je to.

Pitanje: - "Da li nam možete možda reći malo o kući, kako je izgledala kuća Rabasha, gde ste Vi i Rav Michael dolazili, kakva je bila atmosfera?" 

Rabbi Yozef Drori odgovara: - Bilo je to pre 40 godina, rabi je imao običaj da na ulici Minc 4, kada idete ulicom Robi Akiv, to je prva kuća, ne druga kuća sa leve strane i imala je dve sobe – toga se sećam.  ... (Prim.prev. postavljeno pitanje koje nije prevedeno -  da se pojasni i precizora prethodo i Rabbi odgovara)

A u Tveriji (prim.prev. nije jasno na sta se tacno misli) bila su dva mesta, moja kuća, imao sam krevet gde sam mu namestio krevet i lampu, ventilator ako mu je trebao i rav Michael je spavao u drugom krevetu. Kada je hteo da se osami, da bude sam, moj rođak je imao stan u gradu u četvorospatnoj zgradi. Ja bih otišao da pripremim stan kako bi bio prikladan za spavanje i učenje. Moj rođak, kada sam imao običaj voditi  ga u moju kuću gde smo sedeli i učili i jeli.

Sada ste me podsetitli na jednu priču. Mi smo sedeli na terasi i sa leve strani smo imali jednog komšiju koji je prodavao plastične stolove i stolice. Imao je šofera koji mu je donosio robu u osam uveče.  Rabi me je pozvao: „Dođi brzo i sedi.“ I ja bih seo. „Šta kažeš“. Ništa - rekao bih i on bi rekao: - „Čekaj“.  I onda bi došao gazdin šofer sa puno stolica i stolova i išao gore dole, sve nosio. I on bi rekao „ Neka i ja imam ovakvu snagu da radim za Stvoritelja“ . I dok je šofer radio za novac, Rabi je radio kako bi učinio Stvoritelja sretnim. I u tome je bila njegova veličina, jer je znao kako da učini Stvoritelja sretnim! Mi smo ostali naučili od njega. I to je to.

Pitanje: "Šta je posebno isticao iz učenja, šta je želeo od učenika da prime od učenja?"

Rabbi Yozef Drori odgovara: - Da će usvojiti značaj, važnost učenja. Koliko god uspeju da shvate, nije bitno. Neka shvate i samo 10% učenja. Ali da im je to bitno, važno i to tako kao da bi za to dobili 1000 dolara po minuti. On bi rekao držite takvu želju prema učenju, takvu važnost pridajte učenju. Ovi su brojevi važniji nego što možete zamisliti i njemu je učenje bilo ne smo ono što je napisao nego je to za njega bio naš život i zbog toga ću to tražiti i danju i noću. Za njega je to bila stvarnost i u tome je njegova veličina. I to nam daje inspiraciju. Videli smo da ko god bi došao prvi na mesto molitve ili učenja, mogao ga je zateći jer je on je već bio tamo, već je učio. Kakav osećaj, kakva lepota. I ako imate pitanja ili konsultacije, on bi vam davao kao da daje sebi. Uvek je želeo da pobedite, da budete sretni. Nema reči kojima se ovo može iskazati.

Pitanje: -"Vi ste uobičavali da sedite mnogo sati zajedno i videli ste da su rabi i Rav Michael bili puno puta zajedno. O čemu ste pričali ostatak vremena? Šta je rabi posebno isticao, šta mu je bilo bitno?"

Rabbi Yozef Drori odgovara: - Ako nismo učili, nije pričao, on se odmarao. Nije pričao ništa loše, niti o običnim, spoljnim stvarima. Jednom kada sam vozio se sa njim autobusom 62, celim putem mi je objašnjavao pitanja. Jednom je prestao da govori i kad sam ga pitao zašto, rekao je „Ovo je religiozni tip koji sedi ispred nas i nije dozvoljeno da on to čuje. Za nekoga ko nije religiozan jeste ali za njega nije. I on će to uzeti i napraviti biznis od toga". Eto toliko je on bio fokusiran da priča, kratko ali ciljano. Nije pričao ni o kakvim eksternim stvarima, samo je učio. Kada se jede, jede se, kada se spava, spava se.

Uvek sam ga budio u 3sata. Jednom sam došao da ga probudim, on je čvrsto spavao i pomislio sam pustiću ga još 10 - tak minuta i doći ću ponovo. Ne znam. Za oko 10 minuta sam ga pribudio  i on je rekao „Zašto me nisi probudio?“ i ja sam rekao - tako ste čvrsto spavali. „ Ništa ti ne brini za to, kad sam rekao 3 sata onda je u tri sata“. Rekao bi da je bolje doći i koji minut ranije da ga probuiš ali ne i minut kasnije. I čim bi neko zakasio on bi pitao "Zašto kasnite"? Uvek bi postojao izgovor i ne bi se osećali dobro. I on bi tada rekao „Ovo je kao kada  je nekome poderana košulja... i to su samo izgovori“. On nije volio izgovore. Njemu je bilo jako važno kada kaže u 5 sati, već u pet do pet morate stajati pored stepenica i čekati. Jednom sam zakasnio minut i već me je pitao gde sam bio. Ne možete odgovoriti ni da ste samo minut zakasnili. Moramo učiti od Salad. Ako imamo važnost koju držimo za lekciju, to je nešto čemu nas je učio. Svaki prijatelj mora voleti svog prijatelja. I kada prijatelj voli svoga prijatelja, onda može voljeti i svog rabina, svog učitelja. Ako voli svog učitelja, voli i svog Stvoritelja.

I kada bi pitao druge da li vole Stvoritelja, oni bi odgovorili "Da"! - Da li volite prijatelje?  "Ne"  - Onda ne volite ni Stvoritelja. Kad bi pitao da li volite Rabina? "Da" - A prijatelja? "Ne" - Onda ne volite ni Stvoritelja. Tome nas je učio. Hiljadama stvari koje ne možete razumeti ali iz toga učimo kako prijatelj mora voleti prijatelja, istinu i kako jedino možemo primati. Ako vrednujemo prijatelja moramo vredovati i rabina.

Rabin je Svetost. Kada rabin uđe - ustani. Kada krene da izlazi - ustani. Jednom sam ga pitao. Sjedjeli smo, na primjer, ovako za stolom, i tu je bilo je mjesto za molitvu. I rabin umjesto da je prošao pravo, on je napravio krug i prošao sa druge strane. 

Ja sam pitao – zašto rabin dolazi izokola? Rekao je "Ne želim da iko ustaje". Kako je on obraćao pažnju na to da ne zamara učenike zbog njega. Kada bi želio on bi ušao, sjeo bi brzo, kako učenici ne bi stajali dugo zbog njega. Ostavio bi nas čim bi stigao, onoliko koliko…. (čiča meće ruku u unutrašnji džep).  

Učenik pita: "Proveli ste puno vremena sa Rabashem. Da li ste ga ikad čuli kako je govorio o rabinu Mihaelu? Da li je rekao nešto o njemu?"

Rabin nikada nije govorio sa učenikom o drugom učeniku. Čak i ako bi ga učenik naljutio ili ga nebi naljutio. Rabin nije pričao, nego bi ga samo uzeo bliže sebi. Svako koga on nije želio, posle nedelju dana više nije dolazio. Ko nije govorio za cilj, više nije dolazio. U tome je bila njegova veličina. Danas ima samo nekoliko ljudi u Izraelu  koje rabin ne bi želio da čuje stvari o prijateljima . Takođe, među učenicima, mi nismo pričali puno ali smo vidjeli koga je on volio, koga je uzimao da bude uz njega. To je jednostavno bilo tako. 

Znate šta znači služiti rabina. To je velika stvar. Moraš biti u Svetosti, odreći se svega što je vezano za ja, cijele svoje ličnosti, da bi je dali rabinu, svu svoju moć. Tek tada pružaš zadovoljenje Stvoritelju.  Kako je Jeshua Binon postao lider? On je služio Mosheu. Nije bilo učitelja rava i učenika rava. Šta je to što mu je on govorio? Govorio mu je  da prinese stolice, da namjesti sto jer su ljudi dolazili da čuju Toru. I upravo zbog toga što mu je služio naučio je više nego da je studirao, to je bilo veliko, to ga je približilo Stvoritelju. 

Ko je bio Moshe? Sluga Stvoritelja. I sva svrha njegovog postojanja je bila kako da služi Stvoritelju, kako da zadovolji Stvoritelja. Koristio je sve svoje kapacitete da zadovolji rabina. Bilo je mnogo učenika, dosta umova koji su mislili o mnogim stvarima, ali kada se radi o stvarnoj bliskosti sa rabinom, on je bio na prvom, a ja na drugom mjestu. Bilo je puno većih od nas, ali znati šta rabin želi, mogla su samo nekolicina. To je nešto što smo morali da znamo bez da on išta kaže. To je bilo sa rabinom Mihaelom.

Ovim ćemo završiti. Želim vam da imate dobru godinu, zdravlje za sve vas, da se uzdignete što više putem stepenica Tore. Dozvolite, moj prijatelj, moja ljubav, Mihael Lajtman od dana kada sam ga vidio (Laitman dr dože i prilazi Josefu). Mi nismo samo prijatleji, mi smo više od braće. Zajedno smo ostarili. Bilo smo mlađi prije 30 godina, ali vrijeme prolazi (Laitman ga grli i ljubi). 

Vjeruj mi, ne znam kako su riječi izašle iz mene. Nisam se prirpemio. (obraća se Laitmanu) Par trenutaka nešto govore između sebe. 

Zamislite kako smo mi sjedjeli i jeli. Kad bi znali kako je Rabash bio skroman. Jednom, na kraju Shabata me je pozvao i rekao " Drori, dolazim sjutra". A za nedelju nisam bio pripramio ništa. Onda sam mu rekao ako može da odloži dolazak za ponedeljak, kako bih ja u nedelju otišao u kupovinu. On mi je rekao da nema potrebe da idem u kupovinu. Rekao je da mu donesem samo čitavu veknu hleba, veliku glavicu crnog luka i so.  Ja sam išao da tražim tako veliki luk, jer je on rekao veliki luk. Stavio sam sve na sto i zavio. Rekao sam svojoj ženi - možda bi mogla da napraviš salatu. Mihael je otišao, donio činiju, sve što je bilo potrebno. Stavio sam hranu na sto. On je jeo i jeo. Ja sam pitao da li bi želio da doda nešto, a on je rekao “Šta vi mislite? Da sam razmažen?” Šta smo mi tada jeli? Hleb i posoljenu ribu, hleb i margarin. Oni su bili skromni. Nisu imali novca. Neću reći da su bili gladni, ali su veoma skromno živjeli. 

Još jedna mala priča. Jednom mi je dao  ček ili dva, od 150 ili 200 šekela da stavim na banku za njega. I ja sam otišao u banku. Bio sam radoznao i pitao sam koliko još novca ima u banci. Rekao je možda 150. Pomislio sam – oh, rabin uopšte nema novca. Nije bio kao svi veliki rabini koji su imali puno para, hiljade dolara. On je imao šekele, imao je 150 šekela, 200 šekela.  To je bio sav njegov novac. Ako si bio zadužen za njegove račune, onda znaš. 

Pričao sam im kako smo plivali. Pričao sam kako sam ga učio da pliva kad je imao 70 godina. I on je naučio. Posle, kada smo išli u Šereton 53:25 u vrijeme kad su ljudi išli tamo,  on je dolazio i plivao do mosta i nazad. To je bio dug put. Ovo je zapisano u Kumari. On bi me pustio da mu istrljam leđa, da ga okupam, pomagao mu da se obuče. Prišao sam da mu zavežem cipele, a on je rekao "Ne"! Zašto? On je rekao "Ti ne vežeš cipele". Učenik koji je ham 54:12 ne veže cipele.

Jednom je bilo 50 stepeni, a on mi je dao peškir, hladnu vodu i rekao da stavljam peškir namočen hladnom vodom na njegovu glavu. I on je išao bez problema, peo se i spuštao i sve iznova. Za njega to je bilo sve i bilo je jednostavno. 

Pita Laitman, šta je bilo sa ….. Mirijam? Jednom sam došao kod rabina. On me je pogledao i pitao jesam li mu donio vode sa Mirjaminog izvora. Kako je on znao da sam bio na Mirjaminom izvoru? 

On je rekao da je to od Svetog Duha. On je znao šta i kada nešto njegovi ljudi ili učenici rade.  On je to čitao sa njihovog čela (bukvalni prevod… verovatno čitao njihova lica). On je znao (pauza)..ako ste uradili mitzvu ili neki zadatak. On je znao sve to, do svetosti toga. On je znao da sam bio na izvoru Mirijam…

Mi smo imali Rabasha koji je bio sa Bala Sulamom. On se zvao Kanazi. On ima 100 godina i još je živ. Da, da…U Ezra ulici na 5 spratu. Bilo je to pre nekog vremena…Bio sam sa njim i tada je plesao …ne nije imao 100 godina. Bio sam sa njim skoro i on je tada plesao. Upoznao sam ga ulici Nebrak . Bila je to 98 ili 97 godina..  Umro je..kada .. Šta se desilo? Ne pitajte mene .. ja imam 100 godina… (smeh).

To me je podsetilo na njegovu veličinu. Njegova veličina bila je da išao u Jerusalim sa Sirijiskom decom i to kroz Tiberijum, Ramalu do Jerusalima i obično su sedeli na torbama koje su bile iznad ogromnih mašina… I on (Bala Sulam) se molio svaki put da ne padne. Njegova veličina je da je on mogao da bude zahvalan. Ako ste bili dobri u svom poslu mogli ste da dobijete 5 lira. Ali ovo je bilo mnogo novca. Jednom kada je skupio puno novca  sve je odneo Bala Sulamu. Koliko je imao? Imao je 16 lira. Bala Sulam ga je pitao šta će da radi sa tim (sta smera)? On je rekao: “Ne rav… Ovo je cela moja imovina” I sve mu je to dao. Ovo pokazuje koliko je rav za njega vredeo. Kada je Bala Sulam umro, on je bio ispod Rabasha, bio je njegov učenik.

I kako sam se ja povezao sa njim? To je bilo tačno pre 40 godina. Radio sam kao tehničar za telefonsku kompaniju u centru Tebiraje. Otišao sam u kuću Rabasha Kanzaisa da mu popravim radio. I video sam nekoga da uči sa njima …Tlbut, sefirot, Zohar. Ja od detinjstva volim Zohara. I rekao sam da volim Zohara. Ne znam zašto, kako ali još od detinjstva volim Zohara. I rekao sam da bih i ja voleo da učim. On je rekao da počnem da dolazim svakoga dana posle posla u 5 popodne. I ja sam dolazio. Počeo  sam da učim. Onda je rekao da dođem u 3.30h ujutru. I ja sam rekao - ok, ali moram da idem da se molim u 5 sati.  A ponda da idem na posao u 5 ili 6 sati. Ok. I tako je to bilo godinama. Cele godine mi nije dozvolio da dolazim na rebe. 

Jednog petka Rabash je došao u Tiberiju u njegovu kuću, pre nego što sam ja otišao u kuću kroz Mikve, kuću rava Kanazisa… Shabat Shalom mi je onda je rekao "Hajde idi kući" i ja sam mu rekao - Shabat Shalom ja vidim rebe. 

Onda je došao i saznao sam ko je ... Onda je on rekao „Ovo je rebe“. On mi kaže„Šta?... Da li si već stigao?" - Da stigao sam. "Zašto nisi dolazio?" Ja kažem - on mi je rekao da ne dolazim. On kaže: "Dođi. Ali zašto si došao?. Zato što sam ti ja rekao da dođeš". Tako je bilo. I ja sam počeo da dolazim i tako godinama. I tako je počela praznična godina. Šta se desilo? On mi je dao ogromnu, veliku želju da dolazim. I dolazio sam svake nedelje, svakog meseca... To su bili dani...

Da li ima pitanja?

Pitanje: "Šta možete da nas posavetujete? Šta mi kao grupa (sila bukvalan prevod) možemo da uradimo? Uvek ima takvih stvari..."

On je rekao "Uradite više nego što možete. Čak i ako ste 100% u pravu idite iznad vašeg znanja. Postoji znanje i postoji iznad znanja. To je istina i ispravno je da se zove vera, uverenje". 

L.Vinli izađe i kaže "Kao što imate zvezde ovo će biti vaše seme". On je verovao u Stvoritelja. Nije postavljao pitanja, a onda je pitao „Kako ću da znam?" On je rekao 400 pre ovoga sinovi će biti u Egiptu i on je rekao "Moraš da ideš iznad svojih verovanja, iznad svoga znanja. Radi tako i uvek ćeš biti u pravu i bićeš prava uteha za Stvoirtelja". To nas je učio.

Pitanje: "Mi ne znamo mnogo o toj grupi. Znamo da je na kraju godine rebe postepeno napuštao grupu. Ako možete da nam kažete... Možda ćemo nešto naučiti... Zašto je to uradio, zašto je napustio grupu?"

Na pola godine...Prošle godine ... Na pola godine rebe ... zatvorio se u sebe. 

Možda ste bili više sa njim. 

Ne bih pričao o tome pošto to ima veze sa njigovim privatnim životom.

Pitanje: "Hteo bih da vas ptam .. Bili ste sa njim puno godina... Šta se promenilo kada je rav Mihael došao kod Rebe?"

Uvek Rebe... Jednom je imao studenta koji mu je bio desna ruka. Desna ruka donosi odeću, leva ruka skida odeću. Rav Mihel je bio njegova desna ruka u svemu. Mnogo ga je cenio i da mu je svoju beležnicu. Ako se dobro sećam davno nam je davao da bacimo pogled u nju. Tu su bile sve tajne učenja Bala Sulama i svega što je otkrio u ovoj poznatoj knjizi. I jedino je on dobio na poklon. To je dobio zato što mu je bio drag. To niko nije dobio sem njega. A ja sam imao priliku da samo bacim pogled u nju. U njoj su bile stvari koje nisu sa ovoga sveta. Ne postoje stvari na ovome svetu kao što je ovo. I to je bio sjajan način na koji je pokazao da ga voli... 

Mi moramo da kažemo hvala ravu Droli. On je došao da poseti svoje prijatelje i rođake. I hvala na spontanom dolasku. I nadam se da ćemo imati dosta vremena da ga primimo i  da odemo ka njemu takođe.