SREDNJA LINIJA JE STVORITELJEV PATENT

 

Srednja linija je Stvoriteljev patent

Srednja linija je Stvoriteljev patent, božanski izum. Zapravo, dve sile prirode kombinuju se u srednju liniju – pozitivna i negativna, davanje i primanje, ljubav i mržnja, odbijanje i privlačenje – sve što postoji u stvarnosti, kako u Višem Svetu davanja, tako i u nižem svetu primanja.

One se međusobno ne potiru, već pokušavaju da se dopunjuju, a to izgleda kao da nije moguće. Uostalom, kako vatra i voda, mržnja i ljubav mogu da se povežu, kako dve suprotnosti mogu da žive i postoje zajedno na srednjoj liniji, i to tako tako da u svemiru ništa ne bude nepotrebno? Kako je bilo moguće stvoriti takvu savršenu sliku gde nije moguće niti ukloniti niti dodati ijedan detalj?

Mi, u našem svetu, to ne razumemo. Ljudi uvek žele da unište sve što je loše, i da u životu imaju samo dobro. Ali, ovo nije ispravan pristup.

Kabala se naziva i skrivena mudrost, zbog toga što podučava tome kako da se kombinuju suprotnosti koje postoje u prirodi. Jedna ne potiskuje drugu, ali njihovom kombinacijom, integracijom, one razumeju to da ne mogu da postoje jedna bez druge, i da se samo njihovom pravom kombinacijom postiže savršenstvo.

Čovečanstvo traži sve moguće oblike i metode postojanja da bi postiglo mir. To nije lako da se postigne, čak ni između dvoje ljudi. Mir i savršenstvo su prerogativ Stvoritelja i ono što čoveku nedostaje.

Stvoritelj nas je stvorio sa zlom inklinacijom i dao nam nešto dobra da bismo tražili način kako da ta dva kombinujemo. I, kada konačno počnemo da očajavamo zbog toga što nismo u stanju da kombinujemo ove dve suprotnosti, postepeno počinjemo da razumemo to da nedostaje treća sila. Tako, nije potrebno da izbrišemo nijednu od sila, kao što to pokušavaju da rade političari i drugi ljudi, svako u svom egoizmu.

AMALEK JE OHOLOST, SNISHODLJIVOST I PONOS

Amalek je oholost, snishodljivost i ponos

Izlazak (Tecaveh), „Svetlost i sunce“: U Midrašu se kaže, i Raši kaže (o Amaleku), onaj koga ste sreli na svom putu, a što dolazi od reči „hladnoća“, što znači da oni gase vatru svoje ljubavi i hlade je, a na početku su bili topli i entuzijastični u svojoj ljubavi, jedni za druge. 

A, kako su se hladili? Arogancijom i ponosom, jer Amalek označava aroganciju, nadmenost i ponos. Ono glavno što pojedinca dovodi do toga da voli svog prijatelja jeste to da svaki od njih vidi da je nisko i da je prezren, i uvek pronalazi mane u svemu što on radi, a vidi pravednost svog prijatelja i njegovih postupaka, i u svojim očima vidi prijatelja velikim, i tako pojedinac voli svog prijatelja i s njim se ujedinjuje.

Ali, ako misli da je on sam veliki i oseća se ponosno, on kroz to vidi nedostatke svog prijatelja i time ga mrzi, jer mu se čini da je prijatelj vrlo nisko. Amalek je hladio toplinu i entuzijazam, koje je Izrael osećao ranije kroz ljubav jednih za druge.

Izuzetna karakteristika želje za primanjem, koja se odmah otkriva, jeste ponos. Bes i arogancija su dodatni atributi. Ali, ponos je poseban, jer se može otkriti čak i na suprotan način – kada je čovek ponosan što se ponizio. Tako, ponos je glavni znak želje za primanjem.

Ponos nije osećaj da sam veći, viši i jači od drugih, već mišljenje da u bilo kom stanju u kojem se nađem u životu, mora da se promeni neko drugi, a ne ja, što znači da mora da se promeni nešto spolja, a ne ja. Sledi da ukoliko vidim nešto negativno, ja to pripisujem Stvoritelju, jer osim mene, postoji samo On. 

I, ukoliko osoba ima poriv ili sklonost da promeni ono što je spolja, to se naziva – ponos, i označava želju za primanjem. Iz ovoga možemo mnogo da naučimo, jer na svakom nivou postoji nešto što treba da se profiltrira i razjasni.

BAJKA O DOBROM ČAROBNJAKU

Bajka o dobrom čarobnjaku

Znate li zašto samo stari ljudi pričaju bajke?

Zato što je bajka najveća mudrost na svijetu!

Jer, sve prolazi, a samo prave bajke ostaju...

Bajka – to je mudrost.

Da bi se ispričale bajke, potrebno je veoma mnogo znanja.

Treba vidjeti ono što drugima nije vidljivo.

A za to treba dugo živjeti.

Otuda,  samo stari ljudi znaju da pripovijedaju bajke.

Kao što je rečeno u glavnoj, drevnoj i velikoj knjizi čarobnjaštva:

"Starac – to je onaj,  koji je stekao mudrost!" 

A, djeca...

Ona mnogo vole da slušaju bajke,

Zato što imaju maštu i um i pitanja  o svemu,

a ne samo o onom što svi vide.

I, ako je dijete odraslo, ali još uvijek vidi

ono što drugi ne vide,

ono zna da je mašta – istina!

I, ostaje dijete, mudro dijete –

- "Starac koji je spoznao mudrost",

kao što je rečeno u velikoj drevnoj knjizi čarobnjaštva –

- Knjiga Zohar.

KOJI JE ZNAČAJ GEMATRIJE

Link - What is the significance of gematria?

"Koji je značaj Gematrije?"

Gematrija je posebno čovjekovo ili duševno unutrašnje stanje, koje se sastoji od duhovne želje (koja se naziva "Kli" - "posuda") i duhovne Svjetlosti (nazvane "Or") koja ispunjava tu želju.

To je način bilježenja konačnog stanja duše. Sveukupnost osjećanja, opažanja, stanja, sjećanja i namjera kroz koje duša prolazi, može se izraziti pomoću značenja slova ili niza slova poznatih kao "Gematrija".

Od davnina su kabalisti, tj. ljudi koji postižu dušu i povećavaju bliskost sa uzročnom  snagom života što su ljubav i davanje - u Kabali poznato kao "Stvoritelj", bilježili podatke o duhovnim stanjima koja doživljavaju, i svi ti zapisi poznati su kao Gematrija.

Drugim riječima, kada postignemo dušu, mi počinjemo da opažamo kroz novo čulo koje se naziva „ekran“ („Masah“), što je namjera koja vrši izjednačavanje između Svjetlosti Stvoritelja („Or“) i želje („Kli“) stvorenog stvorenja. Gematrija, u našem svijetu, na taj način postaje odraz onoga što opažamo kroz ekran - Masah.

U čemu je onda značaj Gematrije, tj. bilježenja duhovnih stanja u našem svetu?

Značaj je u tome što kada čitamo grupe slova i same riječi, mi ne čitamo jednostavno samo priče, basne, parabole ili bilo koje druge korporalne informacije, već prelazimo iz jedne duhovne želje u drugu, otkrivajući našu dušu, tj. našu sve veću bliskost sa Stvoriteljem, kroz promenu slova i njihovih sekvenci.

Svako slovo u Gematriji je duhovni simbol, a svaka riječ je matrica. To je poput šifrovanog tajnog koda gdje svaka riječ, svako slovo, niz slova i riječi, kao i i korijen svake riječi proizilaze iz odnosa Svjetlosti, kvaliteta Stvoritelja i posude-duše.

Što više Gematriji pristupimo sa namjerom da dosegnemo našu dušu, to ćemo više osjećati sklad koji je utisnut u povezanost prirodnih sila koje se izražavaju kroz slova.

Kabalisti su stvorili hebrejski jezik da bi iskazali svoja duhovna postizanja, a kao dodatak na 22 hebrejska slova, postoje i ekspresivne tačke, nazvane „TANTA“ („Taamim, Nekudot, Tagin, Otiot“), koje izražavaju povezanost i razvoj slova.

22 slova hebrejske abecede su podijeljena na:

9 slova iz Bina;

9 slova Zeir Anpin;

4 slova iz Malhut i

još 5 slova na krajevima riječi.

Pet slova na krajevima riječi simbolišu pozicioniranje na Parsa. Izlazak Svjetlosti gradi ekspresivne tačke (TANTA) koje nestaju. Samoglasnici se gotovo nikada ne koriste. Oni su samo nagoviješteni.

Konačno, značaj Gematrije, riječi, slova i njihovih sekvenci je u tome što oni sadrže otkrivanje Stvoritelja stvorenim stvorenjima, i čitajući ih, mi možemo da privučemo takav uticaj na sebe, koji će nas približiti otkrivanju povezanosti naših duša sa njihovim Stvoriteljem. 

Autor:

  Dr Mihael Lajtman

O SVETLOSTI I TAMI

Link - About Light And Darkness

O svetlosti i tami

Tora počinje činjenicom da je Stvoritelj stvorio nebo i zemlju, dan i noć, tamu i svetlost - suprotna stanja. Ovde sve počinje. 

Stvoritelj uvek daje dan, svetlost. A noć, tamu, osećamo tamo gde za nas nema svetlosti. Mi moramo da ispravimo ovaj osećaj noći, tame, da dovedemo sebe u takvo stanje gde tama sija kao svetlost i postaje poput dana.

Proizlazi da u bilo kom stanju, mi moramo da osetimo dan, prisustvo Stvoritelja. Ako osetim noć, tamu, bespomoćnost, ako ne postoji želja, energija, nikakva težnja za napredovanjem, za davanjem, ljubavlju i jedinstvom, odnosno za ispravkom i povezivanjem u jednu dušu Adam HaRišon, onda moram da ispravim to stanje.

Ovo se jedino sa moje tačke gledišta  prikazuje kao noć, tama, slabost i beznađe. Ne očekujem da će Stvoritelj da promeni ovo stanje zato što se "neće svađati u večnosti..." Razumem da su mi ta stanja namerno data kako bih mogao da ih promenim tako što ću raditi u grupi i moliti, zahtevajući svoju ispravku, a ne tako što ću tražiti od Stvoritelja da promeni svet oko mene.

Moram da budem prvi u svim promenama i da dozvolim da sila ispravke dođe od Stvoritelja. U poređenju sa Stvoriteljem, ja sebe uvek vidim kao zlo kojem je potrebna ispravka i zato sam zahvalan Stvoritelju na onome što čini za mene. Uostalom, svako moje stanje počinje od noći, kao što  piše: “I  bi veče, i bi jutro, dan prvi“.

„Neka svaki dan bude novi dan“, to jeste, Stvoritelj svaki put zgusne tamu za mene kako bih je ja  mogao pretvoriti u svetlost. Ako smo ispravljeni, tada dan sija za nas, i tada imamo povezanost sa Stvoriteljem, otkrovenje, postignuće, razumevanje i povezanost.

Kako da ne pogrešimo i budemo sigurni da je ovo dan, a ne noć? Ako u ovom stanju želim da se  povežem sa svojim prijateljima i Stvoriteljem, onda je to dan. Međutim, ako nemam želju prema tome, onda to nije pravi dan, nije dan Stvoritelja, već noć, u kojoj sam poput šišmiša koji mogu da vide noću. Ipak, šišmiš vidi samo mrak, ali misli da je to dan.

Moramo jasno da razumemo razliku između petla i šišmiša, kako se ne bismo zarazili virusima poput korona virusa koji smo “dobili od slepih miševa”. Za Stvoritelja postoji samo dan. I, slepi miševi koji vladaju noću, odnosno sile tame i odvojenosti, spavaju tokom dana jer se plaše stvarne svetlosti, svetlosti davanja, ljubavi i jedinstva.

Mi moramo svetu da  donesemo ovu svetlost i tada će svi simboli i koreni tame nestati. Svetlost Stvoritelja može da bude privučena samo buđenjem svetlosti Hasadim. Uostalom, ovo je neophodan uslov: svetlost povezanosti i ljubavi, svetlost Hohma neće sijati bez odevanja u svetlost Hasadim. Zato, pre svega, moramo da vodimo računa o svetlosti Hasadim, svetlosti davanja, uzajamnom zagrljaju.

Mi još nemamo snagu davanja, ali zaista želimo da je postignemo. Pripremivši svetlost Hasadim, kroz nju ćemo privući svetlost Hohma. Ovaj rad, kada pokušavamo da sve vidimo kroz svetlost Hasadim, kroz svetlost davanja Stvoritelju, naziva se vera iznad razuma.

Međutim, mi cenimo i noć jer nam ona pokazuje mesto gde treba da ispravimo svoj stav, da ispravimo tamu. Dan i noć Stvoritelja u duhovnom radu nisu svetlost i tama u egoističnom smislu, već dan i noć u mogućnosti da se uzdignemo iznad našeg egoizma i postignemo davanje jedni prema  drugima i prema Stvoritelju.

Šta su svetlost i tama? Svetlost je snaga davanja. Svetlost ljubavi, svetlost Hohma se neće probuditi sve dok ne bude svetlosti Hasadim. Stvoritelj se otkriva samo u svetlosti Hasadim, u svetlosti davanja sa naše strane, u skladu sa jednakošću  forme.

On želi da daje, i mi želimo da dajemo. U meri u kojoj želimo da dajemo Stvoritelju, mi otkrivamo šta je to što Stvoritelj želi nama da dâ. Mera našeg i Njegovog davanja određuje uslov za otkrivanje svetlosti Stvoritelja. To je poput gosta i domaćina. Ako gost ima želju da udovolji Domaćinu, tada on pristaje da proba hranu koju mu je Domaćin pripremio.

Duhovna povezanost znači da se brinemo jedni o drugima tako da svi budu u davanju. Tražim za druge i to funkcioniše - Stvoritelj sija kroz mene. Mi svi to radimo i primamo svetlost od Stvoritelja, koja u nama budi silu međusobnog davanja.

Tako se među nama pojavljuje svetlost Hasadim unutar koje se manifestuje svetlost Hohma. Međutim, u svetlosti Hasadim, mi već osećamo da smo u duhovnom stanju. Gresi se pretvaraju u greške i u skladu s tim, mi se razmatramo za nepotpune pravednike.

Samo naša želja, naša molitva, može prema nama da privuče svetlost Hasadim, koja može da nam da kvalitet davanja. Mi moramo da se ujedinimo i da zajedno plačemo Stvoritelju, poput ptića u gnezdu, koji gladno otvaraju usta. Glavni uslov je: da Njemu težimo zajedno, jer u suprotnom to neće biti zarad davanja.

Ako sam težim ka Stvoritelju, pretvaram se u Klipa jer zahtevam za sebe. Uslov da imam ispravan zahtev za svetlost koja će me ispraviti i koja će otvoriti moje oči jeste taj da ja tražim za sve. Ovo je vrlo jasan test.

Rečeno je: "Ili društvo, ili smrt".  Ako tražim za sve, dobijam život, a ako ne tražim za grupu, osuđujem sebe na smrt.

Bez tame neće biti svetlosti, što je u skladu sa: “I bi veče, i bi jutro, dan prvi“. Stvoritelj je stvorio tamu, Njemu nije bilo potrebno da stvara svetlost, jer je svetlost Njegova suština.

Tama je posebna kreacija koju je Stvoritelj stvorio . To nije bilo lako da se učini, jer tama je suprotna od Stvoritelja. Stvoritelj mora da se suoči sa stanjima koje mrzi, ali On je to učinio kako bi nama omogućio da razumemo tamu i svetlost i postanemo poput Stvoritelja, znajući dobro i zlo.

Autor:

  Dr Mihael Lajtman

DESETKA - UREĐAJ ZA OTKRIVANJE STVORITELJA

Link - The Ten—A Device For Revealing The Creator

Desetka – uređaj za otkrivanje Stvoritelja

Stvoritelj može da se otkrije jedino ako se rastočimo u prijateljima i tako uzdignemo do nivoa Bina. Ovo je slično uređaju koji je neophodan za otkrivanje nevidljivog magnetnog polja. Ovaj uređaj će pokazati da postoji neka sila koja na njega deluje i koja pomera njegovu kazaljku na mernoj skali. To jeste, uređaj nam ne pokazuje samu silu, već reakciju koju ima na tu silu. 

Uređaj za otkrivanje Stvoritelja pravimo mi sami, i taj uređaj radi po istom principu kao i svi merni instrumenti u našem svetu. Jedino što mi moramo jeste to da pravilno uredimo sve unutar sebe i tada ćemo moći da otkrijemo Stvoritelja.

Uređaj treba da odreaguje na pojavu, nakon čega je moguće da se izmeri njegova reakcija i izračuna sila koja ju je izazvala. Mi ne znamo šta su elektromagnetne sile, ali znamo kako deluju; one uzrokuju to da struja teče kroz žicu ili da se igla kompasa pomeri. Uvek vidimo samo reakciju uređaja, a ne samu silu, i zaključke izvlačimo nazivajući tu silu po samoj pojavi.

Da bismo otkrili Stvoritelja, mi moramo da od sebe načinimo takav kompas, indukciono kolo, uređaj koji će otkriti Višu Silu. Stvoritelj i sada kovitla sve u nama, ali mi na Njega ne obraćamo pažnju. Kakvu promenu čovek mora da načini unutar sebe  da bi u tome mogao da razabere Stvoritelja?  

Ceo naš rad se sastoji u ovom štelovanju – u podešavanju prema Stvoritelju. Problem je u tome što osećam sopstvenu reakciju na uticaj Više Sile, a moram da je dešifrujem na takav način da u njoj otkrijem Stvoritelja. Na Njegov uticaj reagujem unutar svoje želje, svog tela. Otuda, ja moram sebe  da naštelujem tako da mi ta moja želja dopusti da tačno razumem  Njegove akcije.

I, zbog ovoga moram u potpunosti da poništim sebe, do nule, da ne bih tražio ništa za svoj egoizam. Svaki uređaj se prvo šteluje na ovakav način – postavlja se na nulu, a zatim može da se koristi za merenje. 

Naše polazno štelovanje jeste to da ne želimo ništa za sebe, što je da ne budemo korumpirani i ne sudimo sa pristrasnošću. Ovakvo štelovanje vršimo u desetki. Ukoliko pokušam da prionem uz centar desetke i želim da se povežem sa svim svojim prijateljima, ja resetujem svoj uređaj. Sada, od ove nule, mogu da počnem sa ispravnim odgovorom na Njegov uticaj na mene. 

Nula je početna tačka koja omogućava čoveku da ništa ne primi za sebe, već samo za desetku. Osim svoje desetke nemam drugog pokazatelja kojim bih mogao da potvrdim to da ne primam ništa za svoj egoizam. Ako su ispred mene prijatelji na koje mislim, onda se pred njima poništavam. Proizlazi to da ja sam postajem neutralan, to jest nula.

Na ovaj način gradimo ispravan uređaj za percepciju Stvoritelja. Pod uticajem Više Sile počinjemo da se budimo za međusobno davanje u desetki. Stvoritelj nam daje snagu davanja kojom otkrivamo da je On između nas. Napokon, na ovaj način počinjemo da se odnosimo jedni prema drugima u desetki i time dobijamo svojstvo Bina, davanje, snagu vere iznad našeg otpora, našeg znanja. 

I, počinjemo sve više da osećamo otpor unutar sebe, zbog toga što nam dolazi sila koja teče unutar veza koje nas spajaju, kao što je to u električnom uređaju. Na ovaj način merimo razliku potencijala: između davanja – ono što je Više i što se naziva „vera“, i primanja – ono što je niže i što se naziva „znanje“.

I, ovi stepeni vere i znanja počinju da se povećavaju: snaga našeg egoizma raste, i snaga davanja raste, i na ovaj način mi se uzdižemo. Razlika potencijala između Malhut i Bina ostala je ista – sedam Sefirot od Zeir Anpin.

U početku je to bila samo nula. Ali je postepeno narasla do sedam Sefirot. Zeir Anpin je Parcuf moje duše koja se upravo rodila. Duša raste u Bina – u njenom trbuhu – usled toga što je Bina povezana sa Malhut, a koja sebe poništava u odnosu na Bina. 

Sedam Sefirot od ZA – to je mesto na kojem otkrivam čitavu stvarnost. U ovoj pukotini između - unutar razuma i iznad razuma -  nalaze se svi svetovi, čitav univerzum. Nema ničeg drugog. Odmah iznad Bina su svojstva Stvoritelja: Keter, Hohma, Bina. Ispod Bina su svojstva ZA, koji je upravo rođen. I, Malhut jeste želja za uživanjem, koju je Stvoritelj stvorio. Tako, osim ovih svojstava koja razvijam između Malhut i Bina, nema ničeg drugog – to je sva moja stvarnost.

Autor:

  Dr Mihael Lajtman

DA LI RAJ I PAKAO ZAISTA POSTOJE?

Link - “Do Heaven And Hell Really Exist?” (Quora)

„Da li Raj i pakao zaista postoje?“ 

Raj (nebesa), koji se na hebrejskom jeziku naziva „Gan Eden“ („Rajski/Edenski vrt“), jeste Svetlost Hohma. 

„Vrt“ je Malhut, što je poslednja Sefira u procesu stvaranja, načinjena da primi sve obilje koje je predodređeno da bude primljeno. 

Malhut ispunjena svetlošću Hohma naziva se „nebesa“ („Rajski vrt”).

U takvom uzdignutom stanju, Malhut se naziva Malhut sveta Acilut. 

Drugim rečima, „nebesa“ (Rajski Vrt) jeste stanje u kojem su sve duše obilno ispunjene svetlošću Hohma. 

Gornji deo nebesa je Bina sveta Beria, a donji deo nebesa je Jesod de Malhut sveta Asija. 

Namerno sam napisao duhovni raspored nebesa da bih se suprotstavio uobičajenim idejama koje ljudi imaju o nebesima i njihovim sadržajima, jer u duhovnom nema korporalnih formi, ni prostora, ni vremena, ni slika ni zvukova. 

Šta u duhovnom postoji? Jedino sile koje nisu odevene u materiju. 

Duhovna duša je želja. 

Duša biva ispunjena uzvišenim osećajem davanja i ljubavi onda kada se izjednači sa snagom ljubavi i davanja (Stvoritelj). 

Taj osećaj se naziva „nebesa“ (Raj). Ne postoji druga vrsta nebesa. 

Šta je, onda, pakao? 

Pakao je stanje koje doživljavamo na putu ka nebesima. To je stanje u kojem gorimo od srama kada otkrijemo da je naša egoistična priroda potpuno suprotna altruističnoj prirodi Stvoritelja. 

To je stanje koje treba da osećamo, jer kroz osećaj srama možemo da donesemo odluku da svoj ego ograničimo i uđemo u jednakost forme sa kvalitetom  Stvoritelja, što je kvalitet ljubavi i davanja. 

U mudrosti kabale učimo o prvom ograničenju (Cimcum Alef). Ono se dogodilo usled toga što je Kli (posuda/želja) otkrila da njena priroda primanja jeste suprotna prirodi Stvoritelja – prirodi davanja. Stid koji je tada osetila uzrokovao je to da na sebe stavi ograničenje, a zarad toga da bi se približila Stvoritelju.

Autor:
  Dr Mihael Lajtman

ŠTA JE ŠAVOT

Link - “What Is Shavuot?” (Quora)

"Šta je Šavot?" 

(Quora)

Šavot je proslava davanja Tore.

Jevrejski praznici, prema mudrosti Kabale, označavaju značajne faze na našem duhovnom putu, tj. u našoj transformaciji iz našeg urođenog egoističkog sebe u našeg duhovnog, altruističkog sebe, iznad ljudskog ega.

Konkretno, na Šavot dobijamo ime "Izrael".

Riječ "Izrael" proizlazi iz dvije riječi: "Jashar Kel" ("direktno ka Stvoritelju"). Odnosi se na stanje kad nam je data metoda da dostignemo Stvoritelja, kvalitet ljubavi i davanja, kroz našu slobodnu volju.

Ako ne koristimo ovu metodu, onda ćemo se do tog cilja nehotično razvijati kroz mnoge indirektne puteve, mnogo patnje i sile pritiska.

Postati narod Izraela znači da mi sami odlučujemo da istinski želimo dostići Stvoritelja, tj. da ostvarimo odnose ljubavi i davanja medjusobno i ponašamo se kao da sami uspostavljamo takve veze, ne čekajući da nam Stvoritelj da takvu sposobnost.

Naši napori da postignemo pozitivne odnose povlače pozitivan odgovor, što nam na kraju daje sposobnost razumijevanja, osjećaja i dostizanja Stvoritelja.

Stvoritelj djeluje na nas bez obzira na to dostižemo li ga ili ne. Međutim, kad ga dostignemo, razumijemo kako On djeluje, želimo da djeluje kroz nas, i prethodi Svojim akcijama na nas uz našu čežnju za Njim.

Pored toga, kada razgovaramo o "davanju Tore" i našem "primanju Tore", mi treba da razumijemo da naše angažovanje u Tori nema nikakve veze sa udubljivanjem u riječi pisanog teksta.

Angažovanje u Tori znači povećanje našeg jedinstva, davanje prioriteta jedinstvu iznad svakog podijeljenog nagona koji osjećamo, kako je to rekao kralj Salomon (Mudre izreke, 10:12): „Mržnja izaziva svađu, a ljubav pokriva sve zločine“.

Napisano je o angažiranju u Tori što znači povećanje jedinstva na više mjesta ...

"Primanje Tore je prvenstveno kroz jedinstvo, kao što je to u stihu: 'I Izrael se utabori tamo ispred gore', 'kao jedan čovjek sa jednim srcem', i tamo je prestala njihova nečistoća (zla inklinacija)". U Parašat Emoru, knjiga nastavlja: "Tokom dana brojanja [omer] pojedinac treba da popravi kvalitet jedinstva, i time je nagrađen držanjem Tore na festivalu Šavuot, kako je napisano, 'I oni su putovali iz Refidima i došli u Sinajsku pustinju, a Izrael se utaborio tamo ispred gore'. RAŠI je tumačio da su svi kao jedan čovjek u jednom srcu i zato su nagrađeni Torom". - Maor Vashemesh (Parašat Jitro).

„Korijen uzajamne odgovornosti prvenstveno  se proteže od primanja Tore, kada je cijeli Izrael bio odgovoran jedan za drugog. To je zato što oni u korijenu, duše Izraela se smatraju kao jedno, potiču od nastanka jedinstva. Iz tog razloga, cijeli Izrael je bio  odgovoran jedan za drugog nakon primanja Tore." - Likutej Halahot (Izabrana pravila), poglavlje "Hilhot Arev" ("Pravila garancije").

„Nemoguće je pridržavati se Tore i Micvot (zapovijesti)”, u smislu primiti svjetlost koja egoizam pretvara u ljubav prema drugima „osim ako nije uzajamna odgovornost kada je svako odgovoran za svog prijatelja. Iz tog razloga, svako treba da se uključiti u cijeli Izrael u veliko jedinstvo. Stoga, u trenutku primanja Tore, oni su odmah postali odgovorni jedni za druge, jer čim žele primiti Toru, moraju se spojiti kao jedno kako bi bili uključeni u želju. … Tako, posebno ako svako bude odgovoran za svog prijatelja, oni se  mogu pridržavati Tore. Bez toga bilo bi nemoguće primiti Toru". - Likutej Halahot (Izabrana pravila), poglavlje "Hošen Mišpat" ("Knjiga piše [Pravilo br. 3]").

Autor:
  Dr Mihael Lajtman

KADA NESTANU SVE GRANICE

Link - When All Boundaries Disappear

Kada nestanu sve granice

Kada uđemo u duhovni svet, tada ćemo duhovne parametre (vreme, prostor, svoje ja i život) osetiti na isti način na koji ih osećamo u ovom svetu.

Davno pre Ajnštajna i moderne fizike, Rambam je u 11. veku napisao da čitav naš materijalni svet postoji ispod brzine svetlosti, što znači unutar zemaljskog, i ispod duhovnog vremena.

Danas nije problem govoriti o prostoru, vremenu i kretanju kao o privremenim varijablama, koje su relativne u odnosu na posmatrača, i koje čak mogu da imaju pomak unazad. Objektivno – vreme, kretanje i prostor ne postoje, jer su to samo utisci u našoj želji. Ako je naša želja ograničena primanjem, mi sebe osećamo u granicama našeg sveta.

Ukoliko naša želja nije ograničena na to da apsorbuje u sebe, i ako deluje izvan sebe – ka davanju, onda ovi parametri gube svoja ograničenja, i naša percepcija nije ograničena, a to znači da unutar nje ne postoji vreme, ni kretanje, ni prostor.

Autor:
  Dr Mihael Lajtman

VREME I PROSTOR U MUDROSTI KABALE

Link - Time And Space According To The Wisdom Of Kabbalah

Vreme i prostor u mudrosti kabale

Pitanje: Kako se u mudrosti kabale mere vreme i prostor?

Odgovor: U mudrosti kabale vreme se ne meri astronomskim satima; umesto toga, meri se prema broju duhovnih stanja, koja se nazivaju usponi i padovi.

Vreme je funkcija intenziteta integrisanja osobe u grupu i učestalosti tog integrisanja. Grupa je pojačalo intenziteta Više Svetlosti, i u skladu s tim raste frekvencija integrisanja. Istu udaljenost je moguće preći za deset godina ili za deset minuta.

Duhovna udaljenost se ne meri ni parseksima*, ni kilometrima, ni miljama, ni inčima, već razlikom intenziteta između egoističnih stepena. 

Pretpostavimo da je osoba prvo na nekom stepenu, a kasnije na višem stepenu. Razlika između stepenā je duhovna udaljenost. To znači, udaljenost je razlika između duhovnih potencijala tela, koje se ponekad nalazi u jednom stanju, a ponekad u drugom stanju.

Pitanje: Kakva je veza između vremena i egoizma?

Odgovor: Vreme zavisi od intenziteta rada ega. Osoba može da ubrza ili da uspori vreme; ono se ne menja samo po sebi. Ako osoba ništa ne preduzima – ne napreduje u vremenu. Otuda, duhovno vreme je jednako nuli sve dok osoba ne počne da ga stvara u sebi. Vreme, kao i svaki drugi parametar, zavisi samo od mene.

Kada je osoba unutar grupe, Viša Sila – Svetlost – jeste u središtu grupe, i vreme se određuje prema tome koliko snažno osoba žudi za centrom grupe. To znači da vreme zavisi od snage njene žudnje.

Autor:
  Dr Mihael Lajtman

VREME JE SUBJEKTIVNI OSEĆAJ DA ĆE NEŠTO ŠTO NEDOSTAJE DOĆI KASNIJE

Link - Time Is The Subjective Feeling 

That Something Missing Will Come Later On

Vreme je subjektivan osećaj da će nešto što nedostaje doći kasnije

Pitanje koje sam primio: Kako kabalisti objašnjavaju parametar vremena koji osećamo svojim osetima, i koji možemo da merimo pomoću tehničkih instrumenata ovog sveta?

• Zašto su nam potrebni faktor i percepcija vremena i zašto taj osećaj izbledi nakon što pređemo Mahsom?

• Kako i zašto stvaramo vreme unutar nas?

• Koji uticaj na vreme osoba može da ima i kako vreme utiče na osobu?

• Konačno, kakav uticaj vreme ima na prirodu kao celinu, i obrnuto?

Moj odgovor: Vreme se stvara kroz egoizam osobe. Vreme je osećaj deficita, razlike između onoga što postoji i onoga što će postojati. Međutim, ako osoba doživljava budućnost kao nešto što je već primljeno, nešto što je već prisutno, tada ne oseća vreme – nema osećaj da danas nešto nedostaje, a što će u budućnosti doći.

S druge strane, ako osoba potpuno veruje, bez senke sumnje, da nešto još nije primila, ali da će to definitivno primiti, tada za nju sadašnjost i budućnost jesu isto, jer budućnost nema ništa da doda na sadašnjost. Zbog toga nam uzdizanje iznad egoizma omogućava to da uđemo u sadašnjost, ni u šta drugo osim u sadašnjost.

Napisano je da onaj ko teži Stvoritelju sažima vreme. Činjenica je da celokupna slika sveta jeste unutar nas, uključujući i parametar vreme.

Autor:
  Dr Mihael Lajtman

SVE SE ZATVARA U KRUGU

Link - Everything Is Closed In One Circle

Sve se zatvara u krugu

Pitanje: Šta je jedinstvo prijatelja, o čemu govori Rabaš?

Odgovor: Jedinstvo je kad učiteljeve savete pojašnjavamo među nama, i istražujemo ih u skladu sa izvorima (tekstovima), da bismo kroz njih ojačali, a zatim da ih i ispunimo zajedno, kada smo povezani u jednakosti. Pokušavamo da se međusobno povežemo u polju zajedničke sile, u kojem smo svi povezani u jednakosti, i usredsređeni u pravom smeru, kada svi pomažemo jedni drugima u međusobnom jemstvu, а da bismo između nas otkrili svojstvo davanja – silu davanja, koja deluje u čitavoj stvarnosti, i koja je za nas spoljašnja. 

Uzdižemo se od dole, i želimo da ovo svojstvo uspostavimo pomoću naših želja, naših posuda. Hoćemo da ovo svojstvo bude odeveno unutar nas, i da se u našoj posudi ono otkrije u skladu sa jednakošću forme. Sve ovo se događa između nas. Time želimo da postignemo sve stepene naše zajedničke duše, koju sada gradimo između nas.

Tada moramo i čitavo čovečanstvo da pridružimo ovom jedinstvu, i time naš mali krug postaje veći – od unutrašnjeg ka spoljašnjem. Otkrićemo u tome sve nivoe želje, i to nivoe: 0, 1, 2, 3, 4, i sve Svetlosti: Nefeš, Ruah, Nešama, Haja i Jehida – svih 125 nivoa koji određuju intenzitet veze između nas, takve veze koja nastaje kada pripojimo sve druge razbijene delove.

To je vrlo jasna slika. Sve se zatvara u jednom malom krugu, u njegovoj središnjoj tački.

Komentar: Slika je jasna, ali ovu vezu ne mogu da ispunim prijateljima.

Odgovor: Naravno da ne možete, jer morate Stvoritelja da dodate u tu vezu. On je taj koji vam stoji na putu i ne dozvoljava vam da se povežete. Navikli ste da u našem svetu sve što radite – radite sami. Zavisite od svog uma i svojih osećaja, od svoje energije i snage, ali u duhovnom ne možemo ništa drugo nego da otkrijemo nedostatak i usmerimo ga ka Njemu koji je Jedan, koji sve obavlja, to jest na operativnu silu. 

Ne zaboravite to! Da li ste ikad razmišljali o tome da se sa grupom egoista povežete da biste postigli sve što želite? Takva grupa se naziva „mesto prezrivih“ (onih koji preziru), i očigledno je da to nije način da se išta postigne.

Tako, sedite i plačete nad tim što vam ništa ne uspeva, a to znači da otkrivate da ne možete da radite posao, te da vam treba partner. Kroz grupu i učitelja osećate potrebu za partnerom koji mora da vam pomogne. Tada će vaša molitva rešiti problem.

Sve što treba da uradite jeste to da uputite pravi zahtev. Taj zahtev mora da bude Molitva Mnogih, u kojoj se svi povezuju zarad istog cilja, i razumeju to da taj cilj mogu da postignu jedino uz pomoć Stvoritelja; jedino Svetlost ispravlja posude, što znači da i nas ujedinjuje jedino Svetlost. Ukoliko postoji pravi zahtev prema Stvoritelju, on se i ispunjava.

Faktor „vreme“ ovde deluje poput mnogo novčića koji se zbrajaju na jedan veliki račun. U međuvremenu, moramo da prođemo dodatne faze provere i da raščistimo različite koncepte, i tada će se to dogoditi. 

Autor:
  Dr Mihael Lajtman