Vreme je subjektivan osećaj da će nešto što nedostaje doći kasnije
Pitanje koje sam primio: Kako kabalisti objašnjavaju parametar vremena koji osećamo svojim osetima, i koji možemo da merimo pomoću tehničkih instrumenata ovog sveta?
• Zašto su nam potrebni faktor i percepcija vremena i zašto taj osećaj izbledi nakon što pređemo Mahsom?
• Kako i zašto stvaramo vreme unutar nas?
• Koji uticaj na vreme osoba može da ima i kako vreme utiče na osobu?
• Konačno, kakav uticaj vreme ima na prirodu kao celinu, i obrnuto?
Moj odgovor: Vreme se stvara kroz egoizam osobe. Vreme je osećaj deficita, razlike između onoga što postoji i onoga što će postojati. Međutim, ako osoba doživljava budućnost kao nešto što je već primljeno, nešto što je već prisutno, tada ne oseća vreme – nema osećaj da danas nešto nedostaje, a što će u budućnosti doći.
S druge strane, ako osoba potpuno veruje, bez senke sumnje, da nešto još nije primila, ali da će to definitivno primiti, tada za nju sadašnjost i budućnost jesu isto, jer budućnost nema ništa da doda na sadašnjost. Zbog toga nam uzdizanje iznad egoizma omogućava to da uđemo u sadašnjost, ni u šta drugo osim u sadašnjost.
Napisano je da onaj ko teži Stvoritelju sažima vreme. Činjenica je da celokupna slika sveta jeste unutar nas, uključujući i parametar vreme.
Autor:
Dr Mihael Lajtman
Нема коментара:
Постави коментар
Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.