DUHOVNI SVET
Kada se otkrije duhovni svet
mi otkrivamo blago
ili preciznije „ulog“,
novi sloj stvarnosti
koji je na našem „računu“
od početka.
Svet topline
Postoje trenuci kada nas iznenada obuzmu osećanja uzbuđenosti i ushićenja.
Osećamo da je svet oko nas prožet nekakvom silom, da se vazduh „zgušnjava“ i biva ispunjen nečim novim, da su svuda oko nas misli i namere usmerene ka nama, da je sve ispunjeno ljubavlju.
To se retko dešava. Ali ono što je važno jeste da će na kraju u srcu ostati jasan osećaj. To je duhovni svet, do onemere do koje ga mi postignemo.
Duhovni svet je večno carstvo čija je snaga ogromna. Osoba koja se popne makar na prvi, najmanji duhovni stepen stiče iskustvo duhovnog oseta koji je milionima puta veći od bilo čega do tada znanog.
Duhovni talasi
Naš unutrašnji rad
je namenjen da podesi naša srca i osete
kako bismo opazili duhovni svet.
Kao što radio prijemnik
otkriva talase u vazduhu
dok se dugmad za podešavanje nežno okreću.
Tako osoba podešava sebe
postajući sve više i više usklađena
sa duhovnom frekvencijom
kroz akcije nazvane „namera“.
Dok se nova dimenzija iznenada ne otvori
i ne pojavi duhovni svet.
Namera je čin
Namera je naša jedina akcija; druge akcije jednostavno ne postoje. Nisu to samo naše mehaničke akcije – čak i naše želje ne postoje stvarno. Sve je nepokretno, beživotno, stoji mirno kao da je posađeno u zemlju – sve osim namere.
U duhovnom svetu, samo naše namere ka ljubavi i davanju puštaju koren.
Kada se one pojave unutar nas, mi se pojavljujemo u duhovnom svetu. Kada one nestanu, mi nestajemo iz duhovnog sveta.
To je slično ubrzanju koje je izvedeno od kretanja. Kao što je Albert Ajnštajn utvrdio, kretanje stalnom i nepromenljivom brzinom smatra se mirovanjem; stoga, samo ubrzanje treba da se uzme u razmatranje.
Zadovoljstva, Svetlosti i posude
Pitanje: Zašto seks toliko privlači ljude?
U duhovnom svetu duša je u stanju „uparivanja“ sa Svetlošću. To je spajanje oba dela Kreacije – ženskog dela i muškog dela – i ono izaziva najjače zadovoljstvo u stvarnosti: punjenje duše Svetlošću.
Projekcija duhovnog uparivanja u korporealnom svetu jeste fizičko uparivanje. To je, takođe, razlog zašto se seks smatra korenom svih želja u našem svetu i zašto smo svi zaokupljeni njime.
Seksualno zadovoljstvo u našem svetu predstavlja primer razlike između korporealnog zadovoljstva i duhovnog zadovoljstva. Osoba može tako mnogo da misli o seksu nestrpljivo očekujući veliko zadovoljstvo, ali na vrhuncu, u samom trenutku njegovog ostvarenja, zadovoljstvo nestaje i gotovo trenutno se rasipa. I trka ponovo počinje u potrazi za novim zadovoljstvom.
Zašto? Zato što Svetlost gasi posudu (želju, prim.prev), što znači da zadovoljstvo koje direktno zadovoljava želju neutrališe osećaj zadovoljstva, baš kao plus i minus.
I šta sada? Mi sada imamo dvostruku prazninu. Zbog toga nam je rečeno „Niko ne napušta ovaj svet s polovinom svojih želja u svojoj ruci“.
Duhovno zadovoljstvo radi drugačije. „Biti u duhovnosti“ znači imati Masach (na hebrejskom: „zaslon“), sposobnost za primanje Svetlosti unutar posude s težnjom da se dâ zadovoljstvo Stvoritelju, Davaocu Svetlosti. Da bismo to uradili, mi moramo usvojiti Stvoriteljevu osobinu ljubavi i davanja.
Šta dobijamo iz ovoga? Duhovno uparivanje, neprestano uparivanje koje se vremenom pojačava, žudnju za osećajem beskrajnog života. U stvari, nesvesno, iz dubine naših duša težimo samo ovom uparivanju, jer je ono svrha našeg postojanja.
Zašto je ženama važno da budu lepe?
Pitanje: Zašto su žene tako obuzete svojim izgledom?
Šta je u korenu važnosti ženinog izgleda u njenim očima i uočima muškaraca?
Težnja žena da ulepšaju sebe ima veoma dubok koren.
U duhovnom, ulepšati sebe znači popraviti sebe na način da se bude u skladu sa Stvoriteljem, sa silom ljubav i idavanja.
Ova naša sklonost duboko je ukorenjena u našim dušama. Unutar nas postoji tačka u srcu koja nas budi da ukrasimo našu „ružnu“ egoističnu prirodu, da je ulepšamo. Biti lep znači biti poput Stvoritelja. Osoba postaje lepa kada Svetlost Stvoritelja zasija u njoj.
I zašto žene ulepšavaju sebe?
U našem svetu žene predstavljaju Malchut (na hebrejskom: „Kraljevstvo“), koren ili osnovu Stvaranja. Muškarac i žena, ili mladoženja i nevesta, predstavljaju odnos između Stvoritelja i stvorenja, gde je stvorenje žena, a Stvoritelj muškarac.
Prema tome, svako od nas, podjednako i žene i muškarci, imaju potrebu da nauče kako da ukrase dušu i postanu lepi.
nastaviće se
Нема коментара:
Постави коментар
Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.