TAČKA U SRCU 6 - Emocije i stanja

EMOCIJE I STANJA

Nemoj da nagađaš, preuzmi kotrolu nad sudbinom!

Čovek ne zna šta će mu se desiti

već u sledećem momentu. 

Teško je to prihvatiti.

Ne samo da želim da znam budućnost,

ja želim njome da upravljam.

Meni nisu potrebni proroci,

već viši duhovni instrument

koji će mi ukazati na moju buduću formu.

Želja koja pali svetlo

Tama je nedostatak povezanosti sa drugima.

Kao strujno kolo

čiji su delovi nepovezani

i sprečavaju protok struje.

Ako istinski želite da se povežete,

ta želja će upaliti svetlo.

Stid — motor razvoja

Da bismo izbegli osećaj stida, moramo stalno da se prilagođavamo normama ponašanja. 

Sve što radimo u ovom svetu, osim obezbeđivanja osnovnog, vođeno je našom potrebom da izbegnemo stid. 

Zašto je tako? Ovo proizilazi iz drevnog korena, sa početka Stvaranja koje prethodi formiranju sveta i svega u njemu.  

Stvoritelj (volja za davanjem) je stvorio stvorenje (volja za primanjem) i ispunio ga svetlošću (zadovoljstvo). Nakon što je stvorenje uživalo u svetlosti, ono je uočilo da postoji neko viši koji ga ispunjava tom svetlošću i to je uzrokovalo da oseti stid. Stid je prva reakcija stvorenja na njegov osećaj Stvoritelja; dakle, taj osećaj Stvoritelja je jedino čime se moramo dopuniti da bi se izjednačili sa Njim. 

To je takođe razlog zašto u našem svetu, koji je rezultat Višeg Sveta, osećaj stida u svim svojim oblicima upravlja svakom našom akcijom.

Zašto se osećamo usamljeno

(čak i kada smo okruženi brojnim ljudima)?

Samoća postoji 

da bismo mogli da osetimo 

potrebu za istinskom povezanošćui spajanjem 

sa svim ljudima 

isa Stvoriteljem 

koji će nas potom ispuniti Svetlošću.

Razmišljanja o bolu 

Bol je reakcija tela na razne telesne poremećaje. Upozorava nas na opasnost, nagoni nas da preduzmemo akciju – da se približimo ili udaljimo, da istražimo razlog bola, da izvodimo zaključke i pokrećemo se ka novim stanjima. 

Bol je sila koja utiče na naš ego.

Bol postoji zato što se osećam loše, zato što se drugi osećaju loše ili zato što se osećaju dobro. 

Bol „gura“ otpozadi i primorava nas da se razvijamo.

Bol koji proizilazi iz osećaja praznine, gura nas napred ka ispunjenju.

Sva osećanja proizilaze iz konflikta, kontakta i pritiska – iz bola. 

Zadovoljstvo se može osetiti samo nakon što se oseti bol, patnja ili očekivanje. 

Bol prevazilazimo samo kada se izdignemo iznad ega. Odjednom shvatamo da možemo da postojimo bez nedostatka, već sa potpunim ispunjenjem, koje se ne zasniva na bolu. To je ispunjenje koja ne proizilazi iz potrebe nego iz potpunosti, iz ljubavi. 

Svetlost koja nikada neće iščeznuti

Kada stignemo do sredine svojih života, počinjemo da kopnimo, da polako odumiremo.

Ali nije naše telo ono što umire; to naša želja bledi gubeći snagu da gura napred. 

Međutim, ako počnemo duhovno da se razvijamo, mi dobijamo snagu i želju da napredujemo, kao deca – uvek željna, neprestano se obnavljajući. 

Prema istinskom strahu

Ko god otvori Knjigu Zohar saznaje da prva ispravka koju moramo napraviti jeste da primimo istinski strah.

Ljudi obično iskuse dve vrste straha: ovog sveta (zdravlje, bogatstvo, deca, itd.) ili onog sveta (spremajući se za raj pre nego za pakao).

Proces duhovnog razvoja nas upoznaje sa trećom vrstom straha - sa istinskim strahom - hoćemo li ili nećemo uspeti u tome da ličimo na Stvoritelja i postignemo kvalitet ljubavi i davanja prema drugima i prema Njemu.

Studije kabale razvijaju unutar nas percepciju jedinstva svega i podižu korporealne strahove do istinskog straha.

Ponos

Pitanje: Šta se radi kada partneri okrenu leđa jedno drugom i ni jedno nije u stanju da se izmiri?

Ponos je najveći i kranji stepen ega. Ne možemo da progutamo naš ponos zato što osećamo da nas to poništava, lišava nas naše posebnosti.

Međutim, ovo može da se promeni ako uvedemo treći element u dualnu konfiguraciju. Treći element je Stvoritelj. U tom smislu, rečeno je “Čovek i žena: ako zasluže, Božanstvo je među njima. Ako ne zaslužuju, vatra će ih progutati”.

Kako se to radi? Mi ne treba da eliminišemo ponos, ego, nesuglasice i razlike. Mi takođe ne treba da pokušavamo da razumemo jedni druge i pomirimo se. Ako ovo prihvatimo, to će biti samo psihološki i obiće nam se o glavu prvom prilikom.

Umesto toga, mi stvaramo trougao: Vi se razlikujete, kada dođe do nesloge, i svako zadržava svoj ponos. Ali, vi imate zajednički viši cilj – otkrivanje Stvoritelja. I u tom cilju možete da se povežete.

Misao je sluga želje

Stvoritelj je stvorio želju za primanjem, za uživanjem, i ništa više. Veća želja za uživanjem upravlja manjom željom za uživanjem. 

Ako je tako, šta su onda misli, intelekt? Misli nam pomažu da pređemo sa jedne želje na drugu, iz jednog stanja u drugo, iz određene forme želje u drugu formu želje.

Želja je suština stvaranja, a misao je sredstvo koje nam pomaže da koristimo želje, da ih integrišemo u sebe, da se krećemo kroz polje delovanja ovih želja od većih želja do onih manjih, ili obrnuto, kao kretanje prema magnetu ili od njega.

Ali šta god moja želja bila trenutno, ona uvek upravlja mnome.

Ovo je razlog zašto moram koristiti moć misli, kako bi mi pomogle da shvatim i ubedim sebe da su moja želja, moje stanje, moje trenutne okolnosti loše i da postoje bolje okolnosti.

U mudrosti kabale, analiziranje moje trenutne želje uz pomoć misli koja se u meni razvija dejstvom višeg svetla, naziva se “prepoznavanje zla”.

Um i srce vladaju naizmenično unutar nas, ali mi se uvek krećemo po istom obrascu: želja - misao - želja.

Zauvek mladi

Kabala se bavi dušom. 

Ovo je jedini organ koji ne stari. 

Što se više njome bavite, 

sve mlađi postajete!

To je u tolikoj  meri,

da se ponekad čak

osećate neugodno pred ostalima.

Izgledate i ponašate se radoznalo,

dok su oko vas svi ozbiljni,

toliko puni sebe, konzervativni,

a vi – večito dete, zauvek mladi

nastaviće se