5 MINUTA SVETLOSTI
Lično ja sam srećan kada pročitam nešto i ne shvatim, jer ne mogu sa tim da se povežem i ne mogu da odredim što je početak, sredina i kraj rečenice ili bilo čega. To je stanje, situacija koja vam pomaže da se zadržite, da budete tu, da se držite zubima i sva emotivna ili intelektualna ispunjenja vas zapravo odvajaju od prave povezanosti, gdje je samo želja važna. To je to, ništa osim toga.
Kada se dese bilo koje vrste emotivnog ili intelektualnog uzbudjenja ja to ne vidim kao stvarnu pomoć, to je neka vrsta ublažavanja kojom osoba smiruje svoj ego, nedostatak pouzdanja tog nekog, to nije dobro.
Ako se to desi kasnije, nakon toga što sam se držao zubima i stvari postanu jasnije, kao rezultat mog poništenja, mog nasilnog upuštanja u material, koliko god me vi ne razumjeli, koliko god da ne znate, da ne možete to da dohvatite i koliko je sve suvo i koliko god vidite da ne možete da se priključite vidite da ste u stanju plača, nedostatka, deficita. I zato se dešavaju ta stanja što je veoma, veoma dobro.
Otkrivanje novih formi unutar mene
Ta stanja su veoma stvarna. Dakle, u osnovi ono što knjiga Zohar daje osobi jeste da ona otvara taj prostor u želji preko knjige, dakle, preko te knjige možete otkriti taj prostor.
Svjetlost koja sija otkriva u nama sve različite vrste forme želje koje su već tu, već postoje ali ipak su one od nas sakrivene, ja ih ne vidim, ne osjećam ih. Čini mi se da rastem, to je kao malo dijete koje poraste par santimetara i onda je veće par santimetara, ali to nije tačno, to samo tako izgleda. Istina je da svjetlost vrši uticaj i ja otkrivam sve veću i veću želju. Dakle, otkrivam sve veću i veću želju sa novim formama koje su moje i iz tog razloga ništa novo se zapravo ne može desiti. Ja sam već toliko velik i beskrajan samo sada, poznajem samog sebe u tako uskoj formi i sada treba da privučem Svjetlost koja će otvoriti sve više i više formi u meni dok se ne vratim u Ein Sof sa svim mogućim formama.
To se zove rast, razvijanje, penjanje uz stepenice duhovnih nivoa.
Istu sliku vidimo i sa rastom djece u ovom svijetu. To je to, nema ničeg novog pod Suncem, ništa novoga samo novih otkrovenja, jer sve je već tu i sve već postoji i ispostavlja se da jedino želim da mi se nešto desi. Želim više forme koje su bliže Stvoritelju, više razvijene, više evoluirane, želim da se one u meni otkriju, želim da me svjetlost otvori sve više i više, tako da ja ne otkrivam svjetlost, ja svjetlost privlačim kako bih otkrio sebe, da bih vidio, da bih postao pravi ja, da bih postao sve viši, veći i bliži Ein Sofu. I kada sam sebi postanem sve više otkriven, to znači da sam se uspeo na ljestvi duhovnih nivoa.
Lično ja sam srećan kada pročitam nešto i ne shvatim, jer ne mogu sa tim da se povežem i ne mogu da odredim što je početak, sredina i kraj rečenice ili bilo čega. To je stanje, situacija koja vam pomaže da se zadržite, da budete tu, da se držite zubima i sva emotivna ili intelektualna ispunjenja vas zapravo odvajaju od prave povezanosti, gdje je samo želja važna. To je to, ništa osim toga.
Kada se dese bilo koje vrste emotivnog ili intelektualnog uzbudjenja ja to ne vidim kao stvarnu pomoć, to je neka vrsta ublažavanja kojom osoba smiruje svoj ego, nedostatak pouzdanja tog nekog, to nije dobro.
Ako se to desi kasnije, nakon toga što sam se držao zubima i stvari postanu jasnije, kao rezultat mog poništenja, mog nasilnog upuštanja u material, koliko god me vi ne razumjeli, koliko god da ne znate, da ne možete to da dohvatite i koliko je sve suvo i koliko god vidite da ne možete da se priključite vidite da ste u stanju plača, nedostatka, deficita. I zato se dešavaju ta stanja što je veoma, veoma dobro.
Otkrivanje novih formi unutar mene
Ta stanja su veoma stvarna. Dakle, u osnovi ono što knjiga Zohar daje osobi jeste da ona otvara taj prostor u želji preko knjige, dakle, preko te knjige možete otkriti taj prostor.
Svjetlost koja sija otkriva u nama sve različite vrste forme želje koje su već tu, već postoje ali ipak su one od nas sakrivene, ja ih ne vidim, ne osjećam ih. Čini mi se da rastem, to je kao malo dijete koje poraste par santimetara i onda je veće par santimetara, ali to nije tačno, to samo tako izgleda. Istina je da svjetlost vrši uticaj i ja otkrivam sve veću i veću želju. Dakle, otkrivam sve veću i veću želju sa novim formama koje su moje i iz tog razloga ništa novo se zapravo ne može desiti. Ja sam već toliko velik i beskrajan samo sada, poznajem samog sebe u tako uskoj formi i sada treba da privučem Svjetlost koja će otvoriti sve više i više formi u meni dok se ne vratim u Ein Sof sa svim mogućim formama.
To se zove rast, razvijanje, penjanje uz stepenice duhovnih nivoa.
Istu sliku vidimo i sa rastom djece u ovom svijetu. To je to, nema ničeg novog pod Suncem, ništa novoga samo novih otkrovenja, jer sve je već tu i sve već postoji i ispostavlja se da jedino želim da mi se nešto desi. Želim više forme koje su bliže Stvoritelju, više razvijene, više evoluirane, želim da se one u meni otkriju, želim da me svjetlost otvori sve više i više, tako da ja ne otkrivam svjetlost, ja svjetlost privlačim kako bih otkrio sebe, da bih vidio, da bih postao pravi ja, da bih postao sve viši, veći i bliži Ein Sofu. I kada sam sebi postanem sve više otkriven, to znači da sam se uspeo na ljestvi duhovnih nivoa.
Нема коментара:
Постави коментар
Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.