ŠTA JE ŠAVOT

Link - “What Is Shavuot?” (Quora)

"Šta je Šavot?" 

(Quora)

Šavot je proslava davanja Tore.

Jevrejski praznici, prema mudrosti Kabale, označavaju značajne faze na našem duhovnom putu, tj. u našoj transformaciji iz našeg urođenog egoističkog sebe u našeg duhovnog, altruističkog sebe, iznad ljudskog ega.

Konkretno, na Šavot dobijamo ime "Izrael".

Riječ "Izrael" proizlazi iz dvije riječi: "Jashar Kel" ("direktno ka Stvoritelju"). Odnosi se na stanje kad nam je data metoda da dostignemo Stvoritelja, kvalitet ljubavi i davanja, kroz našu slobodnu volju.

Ako ne koristimo ovu metodu, onda ćemo se do tog cilja nehotično razvijati kroz mnoge indirektne puteve, mnogo patnje i sile pritiska.

Postati narod Izraela znači da mi sami odlučujemo da istinski želimo dostići Stvoritelja, tj. da ostvarimo odnose ljubavi i davanja medjusobno i ponašamo se kao da sami uspostavljamo takve veze, ne čekajući da nam Stvoritelj da takvu sposobnost.

Naši napori da postignemo pozitivne odnose povlače pozitivan odgovor, što nam na kraju daje sposobnost razumijevanja, osjećaja i dostizanja Stvoritelja.

Stvoritelj djeluje na nas bez obzira na to dostižemo li ga ili ne. Međutim, kad ga dostignemo, razumijemo kako On djeluje, želimo da djeluje kroz nas, i prethodi Svojim akcijama na nas uz našu čežnju za Njim.

Pored toga, kada razgovaramo o "davanju Tore" i našem "primanju Tore", mi treba da razumijemo da naše angažovanje u Tori nema nikakve veze sa udubljivanjem u riječi pisanog teksta.

Angažovanje u Tori znači povećanje našeg jedinstva, davanje prioriteta jedinstvu iznad svakog podijeljenog nagona koji osjećamo, kako je to rekao kralj Salomon (Mudre izreke, 10:12): „Mržnja izaziva svađu, a ljubav pokriva sve zločine“.

Napisano je o angažiranju u Tori što znači povećanje jedinstva na više mjesta ...

"Primanje Tore je prvenstveno kroz jedinstvo, kao što je to u stihu: 'I Izrael se utabori tamo ispred gore', 'kao jedan čovjek sa jednim srcem', i tamo je prestala njihova nečistoća (zla inklinacija)". U Parašat Emoru, knjiga nastavlja: "Tokom dana brojanja [omer] pojedinac treba da popravi kvalitet jedinstva, i time je nagrađen držanjem Tore na festivalu Šavuot, kako je napisano, 'I oni su putovali iz Refidima i došli u Sinajsku pustinju, a Izrael se utaborio tamo ispred gore'. RAŠI je tumačio da su svi kao jedan čovjek u jednom srcu i zato su nagrađeni Torom". - Maor Vashemesh (Parašat Jitro).

„Korijen uzajamne odgovornosti prvenstveno  se proteže od primanja Tore, kada je cijeli Izrael bio odgovoran jedan za drugog. To je zato što oni u korijenu, duše Izraela se smatraju kao jedno, potiču od nastanka jedinstva. Iz tog razloga, cijeli Izrael je bio  odgovoran jedan za drugog nakon primanja Tore." - Likutej Halahot (Izabrana pravila), poglavlje "Hilhot Arev" ("Pravila garancije").

„Nemoguće je pridržavati se Tore i Micvot (zapovijesti)”, u smislu primiti svjetlost koja egoizam pretvara u ljubav prema drugima „osim ako nije uzajamna odgovornost kada je svako odgovoran za svog prijatelja. Iz tog razloga, svako treba da se uključiti u cijeli Izrael u veliko jedinstvo. Stoga, u trenutku primanja Tore, oni su odmah postali odgovorni jedni za druge, jer čim žele primiti Toru, moraju se spojiti kao jedno kako bi bili uključeni u želju. … Tako, posebno ako svako bude odgovoran za svog prijatelja, oni se  mogu pridržavati Tore. Bez toga bilo bi nemoguće primiti Toru". - Likutej Halahot (Izabrana pravila), poglavlje "Hošen Mišpat" ("Knjiga piše [Pravilo br. 3]").

Autor:
  Dr Mihael Lajtman

KADA NESTANU SVE GRANICE

Link - When All Boundaries Disappear

Kada nestanu sve granice

Kada uđemo u duhovni svet, tada ćemo duhovne parametre (vreme, prostor, svoje ja i život) osetiti na isti način na koji ih osećamo u ovom svetu.

Davno pre Ajnštajna i moderne fizike, Rambam je u 11. veku napisao da čitav naš materijalni svet postoji ispod brzine svetlosti, što znači unutar zemaljskog, i ispod duhovnog vremena.

Danas nije problem govoriti o prostoru, vremenu i kretanju kao o privremenim varijablama, koje su relativne u odnosu na posmatrača, i koje čak mogu da imaju pomak unazad. Objektivno – vreme, kretanje i prostor ne postoje, jer su to samo utisci u našoj želji. Ako je naša želja ograničena primanjem, mi sebe osećamo u granicama našeg sveta.

Ukoliko naša želja nije ograničena na to da apsorbuje u sebe, i ako deluje izvan sebe – ka davanju, onda ovi parametri gube svoja ograničenja, i naša percepcija nije ograničena, a to znači da unutar nje ne postoji vreme, ni kretanje, ni prostor.

Autor:
  Dr Mihael Lajtman

VREME I PROSTOR U MUDROSTI KABALE

Link - Time And Space According To The Wisdom Of Kabbalah

Vreme i prostor u mudrosti kabale

Pitanje: Kako se u mudrosti kabale mere vreme i prostor?

Odgovor: U mudrosti kabale vreme se ne meri astronomskim satima; umesto toga, meri se prema broju duhovnih stanja, koja se nazivaju usponi i padovi.

Vreme je funkcija intenziteta integrisanja osobe u grupu i učestalosti tog integrisanja. Grupa je pojačalo intenziteta Više Svetlosti, i u skladu s tim raste frekvencija integrisanja. Istu udaljenost je moguće preći za deset godina ili za deset minuta.

Duhovna udaljenost se ne meri ni parseksima*, ni kilometrima, ni miljama, ni inčima, već razlikom intenziteta između egoističnih stepena. 

Pretpostavimo da je osoba prvo na nekom stepenu, a kasnije na višem stepenu. Razlika između stepenā je duhovna udaljenost. To znači, udaljenost je razlika između duhovnih potencijala tela, koje se ponekad nalazi u jednom stanju, a ponekad u drugom stanju.

Pitanje: Kakva je veza između vremena i egoizma?

Odgovor: Vreme zavisi od intenziteta rada ega. Osoba može da ubrza ili da uspori vreme; ono se ne menja samo po sebi. Ako osoba ništa ne preduzima – ne napreduje u vremenu. Otuda, duhovno vreme je jednako nuli sve dok osoba ne počne da ga stvara u sebi. Vreme, kao i svaki drugi parametar, zavisi samo od mene.

Kada je osoba unutar grupe, Viša Sila – Svetlost – jeste u središtu grupe, i vreme se određuje prema tome koliko snažno osoba žudi za centrom grupe. To znači da vreme zavisi od snage njene žudnje.

Autor:
  Dr Mihael Lajtman

VREME JE SUBJEKTIVNI OSEĆAJ DA ĆE NEŠTO ŠTO NEDOSTAJE DOĆI KASNIJE

Link - Time Is The Subjective Feeling 

That Something Missing Will Come Later On

Vreme je subjektivan osećaj da će nešto što nedostaje doći kasnije

Pitanje koje sam primio: Kako kabalisti objašnjavaju parametar vremena koji osećamo svojim osetima, i koji možemo da merimo pomoću tehničkih instrumenata ovog sveta?

• Zašto su nam potrebni faktor i percepcija vremena i zašto taj osećaj izbledi nakon što pređemo Mahsom?

• Kako i zašto stvaramo vreme unutar nas?

• Koji uticaj na vreme osoba može da ima i kako vreme utiče na osobu?

• Konačno, kakav uticaj vreme ima na prirodu kao celinu, i obrnuto?

Moj odgovor: Vreme se stvara kroz egoizam osobe. Vreme je osećaj deficita, razlike između onoga što postoji i onoga što će postojati. Međutim, ako osoba doživljava budućnost kao nešto što je već primljeno, nešto što je već prisutno, tada ne oseća vreme – nema osećaj da danas nešto nedostaje, a što će u budućnosti doći.

S druge strane, ako osoba potpuno veruje, bez senke sumnje, da nešto još nije primila, ali da će to definitivno primiti, tada za nju sadašnjost i budućnost jesu isto, jer budućnost nema ništa da doda na sadašnjost. Zbog toga nam uzdizanje iznad egoizma omogućava to da uđemo u sadašnjost, ni u šta drugo osim u sadašnjost.

Napisano je da onaj ko teži Stvoritelju sažima vreme. Činjenica je da celokupna slika sveta jeste unutar nas, uključujući i parametar vreme.

Autor:
  Dr Mihael Lajtman

SVE SE ZATVARA U KRUGU

Link - Everything Is Closed In One Circle

Sve se zatvara u krugu

Pitanje: Šta je jedinstvo prijatelja, o čemu govori Rabaš?

Odgovor: Jedinstvo je kad učiteljeve savete pojašnjavamo među nama, i istražujemo ih u skladu sa izvorima (tekstovima), da bismo kroz njih ojačali, a zatim da ih i ispunimo zajedno, kada smo povezani u jednakosti. Pokušavamo da se međusobno povežemo u polju zajedničke sile, u kojem smo svi povezani u jednakosti, i usredsređeni u pravom smeru, kada svi pomažemo jedni drugima u međusobnom jemstvu, а da bismo između nas otkrili svojstvo davanja – silu davanja, koja deluje u čitavoj stvarnosti, i koja je za nas spoljašnja. 

Uzdižemo se od dole, i želimo da ovo svojstvo uspostavimo pomoću naših želja, naših posuda. Hoćemo da ovo svojstvo bude odeveno unutar nas, i da se u našoj posudi ono otkrije u skladu sa jednakošću forme. Sve ovo se događa između nas. Time želimo da postignemo sve stepene naše zajedničke duše, koju sada gradimo između nas.

Tada moramo i čitavo čovečanstvo da pridružimo ovom jedinstvu, i time naš mali krug postaje veći – od unutrašnjeg ka spoljašnjem. Otkrićemo u tome sve nivoe želje, i to nivoe: 0, 1, 2, 3, 4, i sve Svetlosti: Nefeš, Ruah, Nešama, Haja i Jehida – svih 125 nivoa koji određuju intenzitet veze između nas, takve veze koja nastaje kada pripojimo sve druge razbijene delove.

To je vrlo jasna slika. Sve se zatvara u jednom malom krugu, u njegovoj središnjoj tački.

Komentar: Slika je jasna, ali ovu vezu ne mogu da ispunim prijateljima.

Odgovor: Naravno da ne možete, jer morate Stvoritelja da dodate u tu vezu. On je taj koji vam stoji na putu i ne dozvoljava vam da se povežete. Navikli ste da u našem svetu sve što radite – radite sami. Zavisite od svog uma i svojih osećaja, od svoje energije i snage, ali u duhovnom ne možemo ništa drugo nego da otkrijemo nedostatak i usmerimo ga ka Njemu koji je Jedan, koji sve obavlja, to jest na operativnu silu. 

Ne zaboravite to! Da li ste ikad razmišljali o tome da se sa grupom egoista povežete da biste postigli sve što želite? Takva grupa se naziva „mesto prezrivih“ (onih koji preziru), i očigledno je da to nije način da se išta postigne.

Tako, sedite i plačete nad tim što vam ništa ne uspeva, a to znači da otkrivate da ne možete da radite posao, te da vam treba partner. Kroz grupu i učitelja osećate potrebu za partnerom koji mora da vam pomogne. Tada će vaša molitva rešiti problem.

Sve što treba da uradite jeste to da uputite pravi zahtev. Taj zahtev mora da bude Molitva Mnogih, u kojoj se svi povezuju zarad istog cilja, i razumeju to da taj cilj mogu da postignu jedino uz pomoć Stvoritelja; jedino Svetlost ispravlja posude, što znači da i nas ujedinjuje jedino Svetlost. Ukoliko postoji pravi zahtev prema Stvoritelju, on se i ispunjava.

Faktor „vreme“ ovde deluje poput mnogo novčića koji se zbrajaju na jedan veliki račun. U međuvremenu, moramo da prođemo dodatne faze provere i da raščistimo različite koncepte, i tada će se to dogoditi. 

Autor:
  Dr Mihael Lajtman

MIR U SVETU - Baal HaSulam

Yehuda Leib HaLevi Ashlag (Baal HaSulam)

Link - Peace in the World

Mir u svetu

„Milost i istina srešće se; 

pravda i mir poljubiše se. 

Istina će niknuti iz zemlje; i 

pravda će s nebesa pogledati dole. 

I Gospod će dati Dobro; i 

zemlja naša daće plod svoj”. 

 Psalmi, 85

SVE SE VREDNUJE – NE PREMA TOME KAKO IZGLEDA U DATOM TRENUTKU, VEĆ PREMA STEPENU SVOG RAZVOJA

Sve u stvarnosti, dobro i loše, čak i ono najgore na svetu, ima pravo da postoji i ne sme da bude iskorenjeno iz sveta nitipotpuno uništeno. Mi to moramo jedinoda ispravimo i reformišemo, jer i najmanjeizvršavanje rada Stvoritelja jeste dovoljno da nas nauči o veličini i savršenosti Stvoritelja i Njegovog upravljanja svime. Otuda, moramo da razumemo i budemo vrlo pažljivi kada nalazimo manu makar i jednoj pojavi koju je Stvoritelj stvorio, i da kažemo da je to suvišno i izlišno, jer bi to bilo klevetanje Njegovog upravljanja.

Znano je da Stvoritelj nije dovršio Stvaranje tada kada ga je On i stvorio. I, iz svakog ugla stvarnosti možemo da vidimo da je sve, kako u pogledu opšteg tako i pojedinačnog plana, u skladu sa zakonom postepenog razvoja, počevši sa fazom odsustvovanja sve do faze dovršetka rasta. Iz tog razloga, kada je na početku svog rasta voće gorkog ukusa, to se ne razmatra za manu voća, a mi već znamo razlog za to: voće još nije dovršilo svoj razvoj.

I, tako je u svakom elementu stvarnosti: ukoliko nam izgledada je neki element loš i štetan za nas, upravo je to dokaz da je taj element još u procesu svog razvoja, još u tranziciji. Tako, mi ne možemo da zaključimo da je nešto loše i nije mudro da na to gledamo kao na manu.

STENA MOG SPASENJA - Čovek u kući hoda u onome što se njemu sviđa ... RABAŠ

Čovjek u kući hoda u onome što se njemu sviđa 

a kada se pojavljuje u društvu mora biti odjeven 

kao što je u društvu uobičajeno 

Baruh Ašlag (RABAŠ), članak “Stena mog spasenja”, 1985. godina N° 13

Najvažnije je – da prije svega, u čovjeku treba da postoji želja da se izbavi iz svog egoizma. I, budući da je egoizam sama naša suština, mi ga volimo i zato nam je veoma teško da razumijemo da treba da se u potpunosti odvojimo od njega. Ali, u duhovnom je drugačije, nije moguće da se išta postigne pre nego što se odvojimo od ega.

U našem svijetu vidimo da čovjek ima želje i potrebe koje se tiču njega samog, koje proizlaze iz njegovih unutrašnjih potreba, a postoje i želje koje čovjek prima iz spoljašnje sredine. To jeste, ukoliko oko njega ne bi bilo  ljudi da u njemu podstaknu tu želju, on sam nikada ne bi osjetio da mu išta nedostaje - i samo okolina pobuđuje u njemu tu želju i potrebu. 

Na primjer, čovjek, čak i ako nema nikog oko sebe, i dalje želi da jede, da pije, da spava itd.

Ali ako oko njega postoje drugi, tada se pojavljuje i pojam stida, to jeste on je dužan da jede i pije ono na šta ga drugi primoravaju. 

I,  ovo je posebno uočljivo na primjeru odjeće, jer čovjek u kući hoda u onom što mu se sviđa, a kada se pojavljuje u društvu, onda treba da bude odjenut onako kako je tamo uobičajeno i ne drugačije, jer stid ga prisiljava da poštuje opšte standarde. 

Isto je tako i u duhovnom. Čovjek ima svoju unutrašnju težnju prema duhovnom, to jeste, čak i kada je potpuno sam i nema nikoga ko bi nekako mogao da djeluje na njega i pobudi u njemu neke želje, u čoveku se iznutra, iz sopstvenih motiva, pobuđuje težnja i želja da radi zarad Stvoritelja. 

PRIRODNI ZAKONI ili STEPENI RAZVOJA DO NIVOA ČOVEK

Prirodni zakoni ili 

stepeni razvoja do nivoa čovek

Nivo 1 – nepokretan

Kamen, zemlja, planine, vazduh, voda, svetlost. Vazduh, pri zemlji gušći, na visinama ređi, ali vazduh je uvek vazduh; voda, uvek ista, bez obzira na agregatno stanje u kojem se nalazi; svetlost – prepoznatljiva samo nasuprot mraku. Zašto sve ovo pripada nepokretnom nivou? Elementi ovog nivoa nemaju snagu da se promene.

Nivo 2 – vegetativni, promenljiv

Drveće, voćke, cveće, biljke, žitarice, itd. Zašto se ovo naziva promenljivi nivo? Elementi ovog nivoa mogu da rastu i šire se.

Uticaj na okruženje koji elementi ovog nivoa vrše tokom svog rasta, veoma je važan. I, ovde već možemo da vidimo prirodu kao integralni sistem. Drveće pravi potreban hlad cveću, biljkama, livadama, poljima, itd, a svi oni daju plodove da se sledeći nivo prehrani. 

Vidimo da zemlja, vazduh, voda i svetlost –  elementi nepokretnog nivoa – daju osnovne uslove u kojima elementi vegetativnog nivoa mogu da se razvijaju.

Nivo 3 – životinjski, pokretan

Elementi ovog nivoa su izuzetno raznoliki – od mikroba i virusa, preko riba do krupnih životinja i domaćih životinja.

Ovde opet možemo da vidimo povezanost u prirodi. Crvi i drugi organizmi prekopavaju tlo i čine ga rastresitim za drveće i biljke. Zatim, pčele su važne za razmnožavanje biljaka, a biljke stvaraju hranu za životinje. To je uzajamno davanje, uvek s namerom „davati“.

ZLATNI NOVČIĆ U PRAZNOM DŽEPU

Zlatni novčić u praznom džepu

Dobar primer vere iznad razuma sadržan je u priči o Davidu Leikesu, učeniku Baal Šem Tov-a. Učenik kaže da su sedeli s učiteljem za vreme obroka u kasnim večernjim časovima, na kraju Šabata, i niko nije imao ni paru u džepu, svi su bili jako siromašni.

I odjednom, učitelj mu je rekao: "Davide, daj mi novac da kupim med". I, učenik je stavio ruku u džep, izvadio zlatnik i dao mu ga. 

Kako je to moguće, kada je znao da mu je džep prazan? Ali budući da mu je viši rekao da mu dâ novac, on nije oklevao da posegne u džep i izvadi novčić. I, ovo nije bajka, već istinita priča.

To je nazvano vera iznad razuma. Znao je da u njegovom džepu nema ništa, ali kad mu je učitelj rekao da izvadi novac iz džepa, nije sumnjao kako mora da postoji novac o kojem je učitelj govorio, jer to je drugačiji stepen stvarnosti. Zbog toga je učenik stavio ruku u džep i izvadio novčić.

Ne možemo da sudimo o duhovnom svetu sa nivoa ovog sveta, ili da sudimo o ovom svetu sa nivoa višeg sveta. To je potpuno isto kao i sa malom decom: Ako želite da shvatite zašto beba plače, šta je njegova muka, onda morate da se spustite na njegov nivo i uđete u njegovo stanje. Tada ćemo da znamo šta oseća, šta vidi i zašto plače. Ne možemo da razumemo uzrok sa visine našeg nivoa, već možemo samo da vidimo efekat.

Mudrost Kabale nas uči kako da se odenemo u stanje višeg, i zatim da budemo u mogućnosti da ga otkrijemo, razumemo i osetimo gde dobijamo sve naredbe koje upravljaju nama. Pa, kad vam kažem o ovom zlatniku, o duhovnom stanju koje moramo da otkrijemo, možete li da pratite učitelja s verom iznad razuma i izvadite zlato iz džepa? 

Kažem vam da ste vi na kraju korekcije - to je istinito stanje stvoreno odmah u stvaranju sveta, samo što vi to ne osećate! Ali, u stvari, naše stanje je savršeno, zato stavite svoju ruku u džep i izvucite konačnu ispravku!

Autor:
  Dr Mihael Lajtman

Link - A Gold Coin In An Empty Pocket

AMALEK NAS PRATI CELIM PUTEM

Amalek nas prati celim putem

Snaga Amaleka najviše se vidi u tome kada dođe do nagle promene stanja – po okončanju praznika Šabat – i u takvim  stanjima koja su nas podigla višom svetlošću, a ne našim sopstvenim naporima.

Mi smo se osećali uzdignuto, upravo zahvaljujući silama koje su nam  date od Više Svetlosti. Ali kada  svetlost nestane, pojavi se Amalek. Ali može se pojaviti i u bilo koje drugo vreme.

„Amalek“ je skraćeni oblik od onoga što nazivamo „samo zarad primanja“ (Al Menat LeKabel), što znači da ova namera deluje tako kao da je samo zarad svoje koristi. Iako, u stvari, ne deluje za naše dobro, već u interesu našeg egoizma. Povećanje egoizma kod osobe, predstavlja taj nagli skok, buđenje Amaleka. Zbog toga, moramo stalno da pazimo da se Amalek u nama ne probudi.

I sad, kada je praznik Pasha prošao, mi možemo osetiti umor i imati različite probleme, naizgled iz vrlo objektivnih razloga. Ali to nisu stvarni razlozi, to je uvek Amalek; želja za primanjem obučena u sve vrste razloga, navodno prirodnih i objašnjivih. Amalek gradi prirodu i reguliše naše živote.

Ne smemo popustiti svoju pažnju, moramo pratiti naše stanje i paziti na Amaleka koji se svakog trenutka budi. On će se neminovno buditi jer u suprotnom ne bismo uspeli da postignemo velike ispravke. Amalek se neprestano budi i moramo da popravimo svoj odnos prema njemu, tačnije moramo da se uzdignemo iznad njega.

Amalek je pomoć protiv nas. Što više raste, to se više uzdižemo iznad njega, sve više i više. Na ovaj način on će nas dovesti do savršene, duhovne visine. To je njegov posao, kao pomoć koja se pruža protiv nas.

Amalek nam daje priliku da radimo pobedivši ga uz pomoć grupe i Stvoritelja i uzdižući se iznad njega. Amalek nas prati duž čitavog duhovnog puta, na svakom koraku, manifestujući se ponekad više, ponekad manje i to kroz različite forme. Ali uvek nas gura u egoističnu nameru.

Zato, sada, nakon što se praznik Pashe završi i nastavite svojim putem, vodite računa da ne  skrenete s puta, i uvek se držite pravog puta ka ispunjenju cilja svrhe života.

link - Amalek Accompanies Us All The Way

Autor
  Dr Mihael Lajtman