Beleške sa jutarnje lekcije
Rad s verom iznad razuma
Svaka osoba pre ili kasnije mora da uđe u duhovnu stvarnost koja se naziva vera iznad razuma, to jeste, iznad našeg sadašnjeg razumevanja ... Moramo da dođemo do stanja gde ćemo ono što osećamo iznad našeg razuma osetiti jednako jasno kao i ono šta osećamo u ovom svetu unutar razuma. Da između toga ne bude razlike.
U ovom svetu, vera unutar razuma i vera ispod razuma jesu naša stvarnost. A, vera iznad razuma je stvarnost koju želimo da postignemo u Višem Svetu. Razlika zavisi od naše percepcije stvarnosti u kojoj se nalazimo.
Precizno u razumu otkrivamo da postoji Viša sila i da je On dobro koji čini dobro, u onoj meri u kojoj verujemo iznad razuma. Verom iznad razuma, uzdižemo se na višu percepciju stvarnosti gde možemo da vidimo dalje, dublje i jasnije. Ovo je pravi trenutak za nas da to postignemo.
Ne sudi nam se zbog toga koliko smo uradili, već koliko smo povredili ceo sistem. Ja sam možda jedan mali šraf u ogromnom sistemu, ali ako ja, taj mali šraf, ne radim ispravno, sude mi, jer sam oštetio ne samo sebe, nego i ceo sistem. Svakome se meri prema tome koliko doprinosi ili oduzima od opšteg sistema duše.
Mi smo u obavezi da ovu metodu povezivanja donesemo svima u svetu, do svimh nacija, jer samo na taj način možemo da dođemo do opšte ispravke. To je zbog toga što mi postojimo u jednom celovitom sistemu.
Arvut u Desetki jeste to da su svi odgovorni za sve, dobrobit čitavog sistema zavisi od mene, koliko sam koristan drugima i koliko nadahnjujem ovaj mehanizam, koji se naziva Desetka, u pravcu konačne ispravke.
Nije nam važno kakva su naša lična osećanja, hoćemo da sve pripišemo Stvoritelju. Ako to mogu da uradim, onda svoju ličnu situaciju ne uzimam u obzir. Lični osećaji nisu važni, najvažnije je da sve povežem sa Stvoriteljem.
Ako nam je teško i ta težina nas sprečava u davanju zarad Stvoritelja, to je znak da još nismo u stepenu davanja, te da još ne radimo duhovni rad. Jedino ako možemo da se uzdignemo iznad te težine, težine srca, želja, zbunjenosti, neprijatnosti i različitih skrivenosti, tada se angažujemo u duhovnom radu, u duhovnoj percepciji, osećajući iznad svog ega, i spremni smo da prionemo uz Stvoritelja. A, ako ne, možemo da tražimo od Stvoritelja da nam dȃ snagu.
Nije moguće da se bude u davanju bez radosti. Možemo dati milion, ali ako nismo radosni, to se ne razmatra za davanje. Davanje bez radosti nije stvarno davanje. To, da li imamo radost ili ne, jeste osnovni test u radu.
U duhovnom, svaka situacija, ukoliko se ne završi molitvom za pomoć Stvoritelja, znači da nismo ništa uradili, nismo završili rad. Možda smo nešto započeli, ali to još nismo završili.
Sve što je pred nama, sve nam je nadohvat. Mi samo moramo da uložimo napor da se uzdignemo na nivo vere iznad našeg razuma (naše tačke gledišta), na nivo davanja (na gledište Stvoritelja).
Moramo da verujemo da svaka situacija u kojoj se nalazimo dolazi od Više sile, od samog Stvoritelja i zato moramo da je prihvatimo bez primedbi, bez pogovora i da nastojimo da budemo srećni.
Stvoritelj je u svemu, u svim situacijama, za dobro čoveka, i potrebno je da vidimo Njegovu ruku u svemu. Ovo se naziva – da preuzmemo teret kraljevstva nebesa, da osetimo kako Stvoritelj upravlja nad nama, i da to prihvatimo. Ovo je prvi nivo koji treba da postignemo.
Moramo da vidimo kako Stvoritelj misli, razume i oseća. Zato se približite Stvoritelju u svakoj situaciji i napredujte na ovaj način.
U običnom životu radim sa svojim umom i emocijama, unutar razuma. U radu u grupi moram da sledim ne ono što vidim, već ono što treba da vidim da bih bio u duhovnom. Kad vidim ili mislim loše o drugima, moram da pokušam da to preokrenem i vidim dobre stvari, i tako dalje.
U tome je razlika. Iako može da izgleda da situacija nije baš dobra, mi se uzdižemo u više stanje i pravimo se „kao da“. To se naziva da uzdižemo sebe iznad razuma.
Molitva počinje kada počnemo da radimo duhovni rad (davanje i vera iznad razuma) u Desetki.
Vera iznad razuma je formula za postojanje u Višem svetu. Sve što radimo i osećamo jeste iz želje za davanjem, da dajemo , a ne iz volje za primanjem. To je vera iznad razuma.
Povezivanje i prekid povezanosti su upravo u centru Desetke... moramo stalno sebi da oslikavamo grupu sa Stvoriteljem u njoj.
Pitanje: Kako mogu da znam da Stvoritelj uživa u mojim postupcima?
Dr Mihael Lajtman: Po prijateljima. Stvoritelj nema Kli. Njegov Kli su prijatelji. Ako vaši prijatelji uživaju u vama i to vam pokažu, to je znak da i Stvoritelj uživa u vama kroz vaše prijatelje.
Potrudite se da budete u nameri da dajete zarad Stvoritelja. Još je bolje ako je situacija neprijatna, zbunjujuća, emocionalno ili intelektualno teška. To je namerno tako došlo od Stvoritelja da bi mi napredovali. Što su stanja lošija, utoliko je veća prilika da se okrenemo Stvoritelju i tako napredujemo.
Sav naš rad jeste u molitvi. Ispravan rad se uvek završava molitvom... bez molitve nemamo duhovni život. Zato bi svaka situacija trebalo da rezultuje prianjanjem uz Stvoritelja.
Pitanje: Kako da izjednačite usta i srce?
Dr Mihael Lajtman: Moramo da proveravamo koliko su naše reči istinite. Ono što osećam u srcu jeste ono što imam u ustima/govorim.
Molitva je rad srca. Sve duhovno je rad srca. Zbog toga moramo da pretvorimo svoje srce od kamena u srce od mesa.
Rad srca je sav u vezi sa emocijama, on zamenjuje naše emocije. Kao što je napisano „da budemo jedan čovek u jednom srcu“.
Dr Mihael Lajtman: Preporučujem da se tokom dana, povežete sa vašom Desetkom i pročitate tekstove koje smo upravo proučili. Mnogo će vam pomoći. To je veoma važno. Pročitajte ih nekoliko puta, jedan po jedan i pričajte o tome.
Najvažnije je da se zajedno čita i da se povezujemo oko istog teksta, istog materijala, čak i ako ga ne razumemo – poput deteta otvorenih usta. Videćete kako će vam ovo pomoći i Stvoritelj će biti srećan i vi ćete napredovati.
Autor:
Нема коментара:
Постави коментар
Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.