Važnost Stvoritelja
Pitanje: Kako da se dođe do stanja “Nema ništa osim Njega” da bismo radili više u ovom radu?
Odgovor: To je vrlo je jednostavno. Treba da postoji formalni pristup. Svaki put kada mi se nešto dogodi, pokušavam sistematičnim vežbama da ponovo vratim ideju da sve to radi Stvoritelj. Mehanički, uz pomoć prijatelja u grupi koji na ovo stalno podsećaju jedan drugog. Svako pokušava da se vrati ovome praveći beleške na papiru ili mobilnom telefonu. Jednom sam napisao podsetnik na svojoj ruci, jer tada nije bilo takvih sredstava komunikacije kao danas
Ovo je dugo putovanje koje traje nekoliko godina dok ne počnete da osećate koliko je Stvoritelj važan. Zato prolazimo kroz pojam "Veličina Stvoritelja". Konačno, ako je On za mene, važan onda se ja Njega sećam, ne zaboravljam. Na primer, moje dete mi je uvek važno i zato stalno razmišljam o njemu, sećam ga se, želim nešto da uradim za njega. Važnost sve određuje.
Zato čovek mora o tome da misli, da međusobno razgovaramo, čak iako je to čisto mehanički. Ne brinite da li će to da izgleda nekako automatski. To nikome nije interesantno, nikome to stvarno ne škodi...
Ali u svakom slučaju, to radi. Čak i onda kada radimo mehanički, bez osećaja, bez želje, isto je, kao što kažu: "Novčić po novčić skuplja se u veliku sumu".
Najbitnija je važnost. Zato, Stvoritelj mora da se neprestano veliča, i mora da se kaže: "On je prvi, i On je poslednji", tj. On započinje i zatvara ceo kauzalni lanac u kojem smo.
Neophodno je da stalno pravimo napore da Njega odredimo, da Njega uvažimo za sve što se događa. Pretpostavimo da je neko nešto rekao, da sam nešto video, nešto osetio – sve je to od Njega.
Osećam Stvoritelja kroz posredni sistem: ljude, neke događaje, prirodu, nije važno kroz šta sve. Postoji izvestan amortizer, komunikaciona jedinica, koja mi prenosi uticaj Stvoritelja. Potrebno je da budem “uključen prijemnik” sve vreme. To je najvažnije!
Kad se odgovarajuće podesim i pokušam da osetim da iza svakog fenomena, iza svakog osećaja, iza svake misli koju imam, postoji Stvoritelj (misao je mnogo teže povezati sa Stvoriteljem, a osećaj jednostavnije), i sve je to u uzajamnoj vezi s Njim, tada do te mere ja već obnavljam pokvareni sistem, donoseći radost Stvoritelju i počinjem da radim zajedno s Njim. Ovde se stvara vrlo ozbiljna, potpuno nova veza između Stvoritelja i mene. Zato, u našem kontaktu najvažnije jeste to da se iznenada ispostavi da je On za mene važan.
Sećam se kako je to bilo sa mnom: Stvoritelj je odjednom počeo da se pojavljuje iza svega. Ne samo grupa, ne samo ovaj svet, ne samo prijatelji, ne samo pozitivni ili negativni uticaji na mene, nego kao da je i on sam negde sa strane kao izvor uticaja.
To je vrlo važna tačka i moramo da je razvijamo. Čim odredite Stvoritelja kao izvor svega što vam se događa, počnite da se jačate u ovome. I u svakom trenutku, sa svakom pojavom, mišlju, senzacijom, pokušajte da sve to vratite Njemu.
Autor:
Нема коментара:
Постави коментар
Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.