BELEŠKE SA JUTARNJE LEKCIJE - RAD S VEROM IZNAD RAZUMA

Link

4/19/2020 - Notes From The Morning Lesson

“Work with Faith Above Reason”

Beleške sa jutarnje lekcije
Rad s verom iznad razuma

Svaka osoba pre ili kasnije mora da uđe u duhovnu stvarnost koja se naziva vera iznad razuma, to jeste, iznad našeg sadašnjeg razumevanja ... Moramo da dođemo do stanja gde ćemo ono što osećamo iznad našeg razuma osetiti jednako jasno kao i ono šta osećamo u ovom svetu unutar razuma. Da između toga ne bude razlike.

U ovom svetu, vera unutar razuma i vera ispod razuma jesu naša stvarnost. A, vera iznad razuma je stvarnost koju želimo da postignemo u Višem Svetu. Razlika zavisi od naše percepcije stvarnosti u kojoj se nalazimo. 

Precizno u razumu otkrivamo da postoji Viša sila i da je On dobro koji čini dobro, u onoj  meri u kojoj verujemo iznad razuma. Verom iznad razuma, uzdižemo se na višu percepciju stvarnosti gde možemo da vidimo dalje, dublje i jasnije. Ovo je pravi trenutak za nas da to postignemo.

Ne sudi nam se zbog toga koliko smo uradili, već koliko smo povredili ceo sistem. Ja sam možda jedan mali šraf u ogromnom sistemu, ali ako ja, taj mali šraf, ne radim ispravno, sude mi, jer sam oštetio ne samo sebe, nego i  ceo sistem. Svakome se meri prema tome koliko doprinosi ili oduzima od opšteg sistema duše.

Mi smo u obavezi da ovu metodu povezivanja donesemo svima u svetu, do svimh nacija, jer samo na taj način možemo da dođemo do opšte ispravke. To je zbog toga što mi postojimo u jednom celovitom sistemu.

Arvut u Desetki jeste to da su svi odgovorni za sve, dobrobit čitavog sistema zavisi od mene, koliko sam koristan drugima i koliko nadahnjujem ovaj mehanizam, koji se naziva Desetka, u pravcu konačne ispravke.

Nije nam važno kakva su naša lična osećanja, hoćemo da sve pripišemo Stvoritelju. Ako to mogu da uradim, onda svoju ličnu situaciju ne uzimam u obzir. Lični osećaji nisu važni, najvažnije je da sve povežem sa Stvoriteljem.

Ako nam je teško i ta težina nas sprečava u davanju zarad Stvoritelja, to je znak da još nismo u stepenu davanja, te da još ne radimo duhovni rad. Jedino ako možemo da se uzdignemo iznad te težine, težine srca, želja, zbunjenosti, neprijatnosti i različitih skrivenosti, tada se angažujemo u duhovnom radu, u duhovnoj percepciji, osećajući iznad svog ega, i spremni smo da prionemo uz Stvoritelja. A, ako ne, možemo da tražimo od Stvoritelja da nam dȃ snagu. 

Nije moguće da se bude u davanju bez radosti. Možemo dati milion, ali ako nismo radosni, to se ne razmatra za davanje. Davanje bez radosti nije stvarno davanje. To, da li imamo radost ili ne, jeste osnovni test u radu.

U duhovnom, svaka situacija, ukoliko se ne završi molitvom za pomoć Stvoritelja, znači da nismo ništa uradili, nismo završili rad. Možda smo nešto započeli, ali to još nismo završili. 

Sve što je pred nama, sve nam je nadohvat. Mi samo moramo da uložimo napor da se uzdignemo na nivo vere iznad našeg razuma (naše tačke gledišta), na nivo davanja (na gledište Stvoritelja).

Moramo da verujemo da svaka situacija u kojoj se nalazimo dolazi od Više sile, od samog Stvoritelja i zato moramo da je prihvatimo bez primedbi, bez pogovora i da nastojimo da budemo srećni.

Stvoritelj je u svemu, u svim situacijama, za dobro čoveka, i potrebno je da vidimo Njegovu ruku u svemu. Ovo se naziva – da preuzmemo teret kraljevstva nebesa, da osetimo kako Stvoritelj upravlja nad nama, i da to prihvatimo. Ovo je prvi nivo koji treba da postignemo.

Moramo da vidimo kako Stvoritelj misli, razume i oseća. Zato se približite Stvoritelju u svakoj situaciji i napredujte na ovaj način.

U običnom životu radim sa svojim umom i emocijama, unutar razuma. U radu u grupi moram da sledim ne ono što vidim, već ono što treba da vidim da bih bio u duhovnom. Kad vidim ili mislim loše o drugima, moram da pokušam da to preokrenem i vidim dobre stvari, i tako dalje.

U tome je razlika. Iako može da izgleda da situacija nije baš dobra, mi se uzdižemo u više stanje i pravimo se „kao da“. To se naziva da uzdižemo sebe iznad razuma.

Molitva počinje kada počnemo da radimo  duhovni rad (davanje i vera iznad razuma) u Desetki.

Link

4/24/2020 - Notes From The Morning Lesson

“Work with Faith Above Reason”

Beleške sa jutarnje lekcije

Rad s verom iznad razuma

Vera iznad razuma je formula za postojanje u Višem svetu. Sve što radimo i osećamo jeste iz želje za davanjem, da dajemo , a ne iz volje za primanjem. To je vera iznad razuma.

Povezivanje i prekid povezanosti su upravo u centru Desetke...  moramo stalno sebi da oslikavamo grupu sa Stvoriteljem u njoj. 

Pitanje: Kako mogu da znam da Stvoritelj uživa u mojim postupcima?

Dr Mihael Lajtman: Po prijateljima. Stvoritelj nema Kli. Njegov Kli su prijatelji. Ako vaši prijatelji uživaju u vama i to vam pokažu, to je znak da i Stvoritelj uživa u vama kroz vaše prijatelje.

Potrudite se da budete u nameri da dajete zarad Stvoritelja. Još je bolje ako je situacija neprijatna, zbunjujuća, emocionalno ili intelektualno teška. To je namerno tako došlo od Stvoritelja da bi mi napredovali. Što su stanja lošija, utoliko je veća prilika da se okrenemo Stvoritelju i tako napredujemo.

Sav naš rad jeste u molitvi. Ispravan rad se uvek završava molitvom... bez molitve nemamo duhovni život. Zato bi svaka situacija trebalo da rezultuje prianjanjem uz  Stvoritelja.

Pitanje: Kako da izjednačite usta i srce?

Dr Mihael Lajtman: Moramo da proveravamo koliko su naše reči istinite. Ono što osećam u srcu jeste ono što imam u ustima/govorim.

Molitva je rad srca. Sve duhovno je rad srca. Zbog toga moramo da pretvorimo svoje srce od kamena u srce od mesa.

Rad srca je sav u vezi sa emocijama, on zamenjuje naše emocije. Kao što je napisano „da budemo jedan čovek u jednom srcu“.

Dr Mihael Lajtman: Preporučujem da se tokom dana, povežete sa vašom Desetkom i pročitate tekstove koje smo upravo proučili. Mnogo će vam pomoći. To je veoma važno. Pročitajte ih nekoliko puta, jedan po jedan i pričajte o tome.

Najvažnije je da se zajedno čita i da se povezujemo oko istog teksta, istog materijala, čak i ako ga ne razumemo – poput deteta otvorenih usta. Videćete kako će vam ovo pomoći i Stvoritelj će biti srećan i vi ćete napredovati. 

IZVOR

Autor:

  Dr Mihael Lajtman

IZRAEL ISPUNJAVA VOLJU STVORITELJA - RABAŠ

U zemlju je došao ljekar specijalista koji liječi sve bolesti u svijetu. Jedino što se kod njega može doći samo jedanput..

Baruh Ašlag (RABAŠ), „Izrael ispunjava volju Stvoritelja“, članak 1990.g.

Čovjeku pokazuju samo mali dio zla i kada ga on uvidi počinje da moli Stvoritelja za pomoć. Potom čovjeku pokazuju još malo zla i on ponovo moli pomoć od Stvoritelja. Na taj način, poslije svake molbe za pomoć, može mu se pokazati malo više zla. Čovjek se ponovo i ponovo obraća sa molbom i njemu ponovo i ponovo otkrivaju zlo koje se krije u njemu. I tako sve dok čovjek ne iscrpi sve molitve za svo zlo koje u njemu postoji. Tek tada on dobija ono blago za koje je molio – želju davanja. Jer je zbog toga i počeo da radi kako bi postigao tu želju – želju Stvoritelja, jer On želi samo da daje.

Ako bi čovjeku dali želju davanja poslije otkrivanja samo malog dijela zla on bi zaključio da mu je to već dovoljno. A ako dobije zadovoljstvo od svog rada onda će svo zlo koje je ostalo u njemu, koje nije prošlo ispravku željom za davanje, samo po sebi u njemu ostati neispravljeno. Ako pak Gore vide da čovjek svaki put moli za pomoć kako bi ispravio svoje zlo, koje se svakodnevno u njemu otkriva, ako on moli za pomoć od Gore za to zlo koje je u njemu, to jeste, koje mu se otkrilo – tada se pomoć, koja dolazi kao odgovor na njegovu molitvu, sastoji u novom otkrivanju zla kako bi se na taj način u njemu otkrilo cijelo zlo.

A onda će, kada čovjek dobije pomoć od Gore, svo zlo biti ispravljeno namjerom radi davanja. Zbog toga što u procesu rada čovjek nije dobio želju davanja – nema od čega da osjeća zadovoljstvo. I zato se on svaki put moli kako bi mu dali želju davanja. Zahvaljujući molitvi, kada čovjek moli Stvoritelja da mu pomogne, pojavljuje se mogućnost da u sebi otkrije zlo jer on moli i priziva da mu daju neophodnu pomoć.

Kao primjer ovome možemo navesti priču o tome kako je u zemlju došao ljekar specijalista koji liječi ljude od svih bolesti u svijetu, ali se doći do njega može  samo jedanput. U vrijeme pregleda on iscjeljuje ljude od svih bolesti koje su mu bolesni nabrojali. Jedan bolesnik se požalio na bolest želudca i dobio je iscijeljenje. Poslije toga se sjetio da ima  oboljenje srca i htio je da ga ljekar ponovo primi. Međutim, već je bio na pregledu a ovaj ljekar prima pacijenta samo jedanput. I tako je on ostao sa bolesnim srcem do kraja života. A drugi se bolesnik, kada je došao na pregled, požalio na bolest srca, na upale sistema a takođe i na žučnu kesu, pošto je od drugih ljekara kod kojih je bio, čuo da i sa time ima probleme. Ljekar specijalista ga je izliječio od svih tih bolesti a ostali bolesnici, koji nijesu znali od čega boluju, ostali su neizliječeni od mnogih bolesti.

Tada su ljudi, koji nijesu znali od čega su sve bolesni, došli kod tog specijaliste da bi im dao savjet na koji naćin da mu kažu za sve svoje bolesti, da bi se, dobivši od njega ljekove, iscijelili od svih bolesti odmah. Specijalista im je na to odgovorio: „Pri upisu u knjigu za preglede kod mene, svaki od vas će dobiti tabletu, koja će otkriti sve njegove bolesti. A zatim, kada dođete kod mene, ja ću vam dati ljekove koji će vas odmah izliječiti od svih vaših bolesti“.

Međutim, pacijenti nijesu razumjeli riječi ljekara. Prilikom upisa za pregled svako je dobio tabletu i, lako otkrivši svoje bolesti, pomislili su da ih je ta tableta izliječila. Ipak kasnije, realno sagledavajući svoje stanje, shvatili su da su bolesniji nego ranije. Dok nijesu popili tabletu bili su bolesni od jedne bolesti a sada osjećaju da se situacija sa zdravljem pogoršava. Ranije je čovjeka rijetko boljela glava a sada ga boli srce, stomak i tako dalje. Tada su svi počeli da galame na posrednike koji su ih poslali kod tog ljekara. Jer im je poslije posjete kod ljekara postalo još gore a ljekar se još nije bavio njima. Samo im je njegova medicinska sestra, prilikom upisa za pregled, svakom dala po tabletu od koje im se stanje svaki dan pogoršava.

Pouka ja sledeća. Kada se čovjek zapisuje u red za sveti rad sa ciljem da postigne želju Stvoritelja, to jeste, želju za davanjem – govore mu da ljekar odmah isceljuje od svih bolesti. U cjelini, naša se bolest naziva „želja nasladiti samog sebe“, i ta se želja u čovjeku mora otkriti u svoj snazi zla koje se u njemu nalazi. U suprotnom, moleći Stvoritelja za pomoć da nađe želju primanja i da radi zarad davanja, čovjek će primiti zadovoljstvo od rada u želji davanja.

Tada će u njemu ostati zlo samo će biti skriveno. Isto je i u materijanom svijetu: kada je čovjek bolesan i ne zna od čega – mora raditi analize i provjere kako bi saznao od kakve bolesti boluje. To se odnosi i na čovjeka koji želi da radi i ulaže napore da bi stekao mogućnost da ispuni volju Stvoritelja. On takođe ne zna od čega je bolestan i samo mu Tora i rad mogu otkriti njegovu bolest.

Izvor teksta: 
В страну приехал врач-специалист, который излечивает от всех болезней в мире.


  Baruh Šalom HaLevi Ašlag (Rabaš)

TRAŽENJE ONOG KOJI ISPUNJAVA I PROCES ISPUNJENJA - Šta je svrha mog života - 4

Link - Для чего я живу

Šta je svrha mog života

Dr Mihael Lajtman

TRAŽENJE ONOG KOJI ISPUNJAVA I PROCES ISPUNJENJA

Ljudski život je proces stalnog traženja. Čovjek svo vrijeme traži ono što može da ga zadovolji, ispuni sve nove i nove želje: on juri za hranom, bogastvom, seksom, vlašću, slavom, znanjem.

Sve se te želje stalno javljaju u njemu i smjenjuju jedna drugu. Njihovim ispunjenjem čovjek se i bavi cijeli svoj život.

Mnogim ljudima, u istoriji čovječanstva, uspjelo je da ispune i svoje duhovne želje. O tome nam oni govore u svojim knjigama, oni pričaju o traženju ispunjenja i procesu ispunjenja.

Njihova objašnjenja  i opisi tog procesa saželi su se u čitavu nauku koja se zove kabala. A sebe ti ljudi nazivaju kabalistima.

Kabalisti nam objašnjavaju da čovjek, koji se nalazi u našem svijetu, treba da svoju dušu ispuni svjetlošću tako da ona može da se podigne na isti duhovni nivo na kojem se nalazila do spuštanja i oblačenja u čovjekovo srce, to jeste u zemaljske želje.

Naš zadatak se sastoji u tome da, suprotno svim ostalim željama koje se zovu srce ili tijelo čovjeka, tačku u srcu ispunimo Višom Svjetlošću.

Kabalisti govore da ispunjenje duše svjetlošću pruža čovjeku osjećaj Višeg svijeta. To znači da čovjek može da živi (da se osjeća), da se nalazi, kako u Višem tako i u našem svijetu, istovremeno. On u sebi sjedinjuje oba ova svijeta.

Stanje, pri kojem čovjek u našem svijetu u potpunosti ispravlja i ispunjava svoju dušu na najviši duhovni nivo, zove se Kraj ispravljanja duše ili jednostavno Kraj ispravke.

Kabala čovjeku daje mogućnost – od trenutka kada on osjeti težnju prema Višem i zahvaljujući tome dobije prvu informaciju o Kabali – da savlada metodologiju ispunjenja duše, da postigne stanje punog uživanja, osjećaja vječnosti, apsolutne spoznaje i savršenstva.

I on dobija mogućnost da to realizuje sada, u ovom svijetu, u ovom životu, a ne da se vraća iznova i iznova u taj „ne najbolji“ od svjetova, da ostaje u traženju i patnji od svog rođenja do smrti.

Budući da se duše neprestano mijenjaju, razvijaju i usavršavaju, zadatak kabale je da za svaku generaciju stvori, upravo za nju, prikladan način primanja Višeg ispunjenja.

Zato se ta nauka i zove „kabala“ – primanje, jer obučava metodologiji ispunjenja duša svjetlošću.

Kabala čovjeka uči kako da primi Višu Svjetlost i njom potpuno ispuni dušu, odnosno sve želje, kako želje srca tako i duhovne želje.

To je moguće jer su sve naše želje stvorene upravo tom svjetlošću. I zato mi, samo njenim neposrednim ispunjenjem, osjećamo zadovoljstvo.

Autor:

  Dr Mihael Lajtman

VAŽNOST STVORITELJA

Link - The Importance of the Creator 

Važnost Stvoritelja

Pitanje: Kako da se dođe do stanja “Nema ništa osim Njega” da bismo radili više u ovom radu?

Odgovor: To je vrlo je jednostavno. Treba da postoji formalni pristup. Svaki put kada mi se nešto dogodi, pokušavam sistematičnim vežbama da ponovo vratim ideju da sve to radi Stvoritelj. Mehanički, uz pomoć prijatelja u grupi koji na ovo stalno podsećaju jedan drugog. Svako pokušava da se vrati ovome praveći beleške na papiru ili mobilnom telefonu. Jednom sam napisao podsetnik na svojoj ruci, jer tada nije bilo takvih sredstava komunikacije kao danas

Ovo je dugo putovanje koje traje nekoliko godina dok ne počnete da osećate koliko je Stvoritelj važan. Zato prolazimo kroz pojam "Veličina Stvoritelja". Konačno, ako je On za mene, važan onda se ja Njega sećam, ne zaboravljam. Na primer, moje dete mi je uvek važno i zato stalno razmišljam o njemu, sećam ga se, želim nešto da uradim za njega. Važnost sve određuje.

Zato čovek mora o tome da misli, da međusobno razgovaramo, čak iako je to čisto mehanički. Ne brinite da li će to da izgleda nekako automatski. To nikome nije interesantno, nikome to stvarno ne škodi... 

Ali u svakom slučaju, to radi. Čak i onda kada radimo mehanički, bez osećaja, bez želje, isto je, kao što kažu: "Novčić po novčić skuplja se u veliku sumu".

Najbitnija je važnost. Zato, Stvoritelj mora da se neprestano veliča, i mora da se kaže: "On je prvi, i On je poslednji", tj. On započinje i zatvara ceo kauzalni lanac u kojem smo.

Neophodno je da stalno pravimo napore da Njega odredimo, da Njega uvažimo za sve što se događa. Pretpostavimo da je neko nešto rekao, da sam nešto video, nešto osetio – sve je to od Njega.

Osećam Stvoritelja kroz posredni sistem: ljude, neke događaje, prirodu, nije važno kroz šta sve. Postoji izvestan amortizer, komunikaciona jedinica, koja mi prenosi uticaj Stvoritelja. Potrebno je da budem “uključen prijemnik” sve vreme. To je najvažnije! 

Kad se odgovarajuće podesim i pokušam da osetim da iza svakog fenomena, iza svakog osećaja, iza svake misli koju imam, postoji Stvoritelj (misao je mnogo teže povezati sa Stvoriteljem, a osećaj jednostavnije), i sve je to u uzajamnoj vezi s Njim, tada do te mere ja već obnavljam pokvareni sistem, donoseći radost Stvoritelju i počinjem da radim zajedno s Njim. Ovde se stvara vrlo ozbiljna, potpuno nova veza između Stvoritelja i mene. Zato, u našem kontaktu najvažnije jeste to da se iznenada ispostavi da je On za mene važan. 

  

Sećam se kako je to bilo sa mnom: Stvoritelj je odjednom počeo da se pojavljuje iza svega. Ne samo grupa, ne samo ovaj svet, ne samo prijatelji, ne samo pozitivni ili negativni uticaji na mene, nego kao da je i on sam negde sa strane kao izvor uticaja.

To je vrlo važna tačka i moramo da je razvijamo. Čim odredite Stvoritelja kao izvor svega što vam se događa, počnite da se jačate u ovome. I u svakom trenutku, sa svakom pojavom, mišlju, senzacijom, pokušajte da sve to vratite Njemu.

Autor:

  Dr Mihael Lajtman

SILA DUHOVNOG RAZVOJA

Tekst preuzet iz članka  
Article "The Essence of the Wisdom of Kabbalah" - Lesson 5   -   link

ESENCIJA MUDROSTI KABALE
September 4, 2005
Dr Mihael Lajtman

Zapovesti koje se spuštaju iz Višeg Sveta u niži svet dolaze kao udari Sile: „Ta Sila udara i kaže - rasti!“ Zato ne bi trebalo da očekujemo ništa dobro u našem svetu, ako se ne usmerimo na proces rasta. Ako se usmerimo na duhovni razvoj koji ova Viša Sila zvana „Malah“ („anđeo“) želi da razumemo, da ga sledimo, da se složimo sa ciljem koji ona želi da postignemo, time možemo sebe da poštedimo nevolja. Umesto da je doživimo kao udar, treba da osetimo da je ova Viša Sila poželjna za nas, da nas vodi dobrom cilju, i da je iskoristimo za razvoj. Udar tada neće izgledati kao udarac, već naprotiv, mi ćemo ga želeti, razumeti i svideće nam se! To će biti naša sila razvoja.

Ali, stanje u kojem jesmo je naša početna pozicija, i ako to stanje ne iskoristimo ispravno da promenimo naše razumevanje i napredak, osetićemo ove Sile samo kao udare. Čovečanstvo danas jasno može da vidi da je to tako;  globalni udari, poremećaji u ekologiji, prirodi, društvu, droga, terorizam i opšta kriza... i uskoro ćemo videti sve više i više toga. Moramo da razumemo da su ti udari Sile usmereni na naš duhovni razvoj. Ako ih prihvatimo kao dobre i svesno se krećemo ka njima, ako ih ispravno primimo, videćemo koliko su one korisne. U suprotnom, primaćemo ih kao udare. To je poput deteta koje želi da uči, koje želi da bude dobro i ono razume da se tada roditelji korektno odnose prema njemu. A da je suprotno, dobilo bi batine. Sve zavisi od toga kako dete prihvata uslove koje su mu roditelji postavili.

Pitanje: Svet vidi da ništa dobro iz toga neće proizići, ali šta je sa nekim prijatnim trenucima u životu...

Ne, ovde nisu u pitanju trenuci prijatnosti. U našem svetu, svi ljudi pokušavaju da nađu mesto spokojstva. Mi nemamo izbora. Tragamo za tim jer ne vidimo iz kog razloga nam se stvari dešavaju, ne vidimo uzroke. Ovde se radi o pitanju svrhe. Kada bismo mogli da razumemo to da se Zemlja nije pojavila samo da bi stradala. Da, to je ono o čemu se danas priča, da će se život uskoro završiti. Otuda, ako bismo život mogli da vidimo ne samo kao nešto što se „upravo događa“, već da se razvija sve dok ne postignemo duhovni stepen, tada ćemo biti u potpuno drugačijoj duhovnoj dimenziji. I ovaj svet koji nestaje, uzdićiće se do stepena Olam Ein Sof (svet beskonačnosti). Mi trenutno osećamo svojim čulima, ali ta čula će postepeno biti ugrađena u viša, duhovna čula, i osećaj ovog sveta će se tada ugraditi u osećaj Višeg Sveta. To će trajati sve dok sve svoje emocije i našu percepciju ne uzdignemo do percepcije Ein Sof (Beskonačnosti).

Kada bi čovečanstvo to moglo da razume i da pravilno upotrebiti udare koje trpi... Kada bismo se jasnije usmerili ka svrsi koju nam je priroda postavila, ka tom mestu gde nas priroda gura, mi ove događaje ne bismo ni osećali kao udare, već bismo ih prihvatili kao nešto što ima svrhu, kao nešto ispravno – zar ne? Tada bismo videli – teško je da razumemo, ali videli bismo – kako da se, ka ovim silama koje dolaze od Gore, okrenemo kao nečemu što je pozitivno, i mi bismo tada napredovali sa njima. To bi bio isti proces, ali bismo ga mi prihvatili potpuno drugačije. Osećali bismo ga kao nešto što se razvija ka zadovoljstvu i spokoju. Teško je razumeti kako se pojavljuju cunamiji i uragani, atomske bombe, ili bilo šta drugo - kako se uopšte pojavljuju na način na koji se pojavljuju. Ne razumemo kako bismo ove Sile mogli drugačije da vidimo. Ali iz razloga što ne vidimo uzročnost, mi samo čekamo mir, tražeći utočište od problema. Sve nam se ovo događa iz posebnog razloga: da nas dovede do cilja, posebnog rezultata. 

Da su ljudi znali, govorili bi drugačije. Sada  žele samo da zatvore oči. Zašto? Zato što ne mogu ništa da urade. Šta smo mi u poređenju sa prirodom? Ako se sutra zatrese cela Zemlja, protrešće nas poput prašine. Šta možemo da uradimo? Ništa. Zato se trudimo da ne pričamo o tome i ne razmišljamo o tome. Ali da smo znali kako da radimo, da to bude promišljeno, usmereno i sa svrhom, ne bismo se prema ovome odnosili na dosadašnji način. Danas to pomalo i pokušavamo, ali brzo zaboravljamo. U našem svetu merilo uspeha je u tome da ako možemo da zatvorimo oči, ne mareći ni za šta. Kao što piše: „Daj da jedemo i pijemo,  jer već sutra možemo umreti“. Takav je danas stav čovečanstva prema onome što se događa, jer ljudi ne vide da bi mogli išta da urade. Udari dolaze kako bi čovečanstvu pokazali da vreme ističe. Moramo da požurimo i ispravimo sebe, i uzdignemo se na nivo duhovnog. Vreme zadržavanja na ovom svetu je unapred određeno. Ukratko, sve dolazi od Višeg Sveta.

BELEŠKE IZ JUTARNJIH LEKCIJA - POZIV NA PRIBLIŽAVANJE

link

08.04.2020. Rasti dalje - Poziv za Približavanje

Ne treba se čuditi činjenici da moramo da prolazimo i kroz lose i kroz dobro, i naprijed i nazad, jer su ovo faze napretka, dobro i zlo koje se otkrivaju jedno prema drugome, u protivnom mi ne možemo da vidimo razliku između dobrog i lošeg.

Dobro i loše se otkrivaju u nama, u našim kvalitetima i u situacijama kroz koje prolazimo. Zato su nam ovi znakovi dobri, mi to moramo da razumijemo i prihvatimo.

Dok slavimo Pesah, ne bi trebalo da zaboravimo da slavimo dan Izlaska iz Egipta, iz naše volje za primanjem, kako bismo dostigli kvalitet darivanja. Na ovaj način mi idemo iznad ega, izlazimo iz tame, iz mraka, i nastojimo da dođemo do svjetlosti.

Mi idemo kroz vrijeme kada se iznenada osjetimo iscrpljeno i nemamo snage, ali to nije naša krivica. Stvoritelj sada promišljeno uzima gorivo iz nas, tako da mi onda „kupimo“ više goriva, na ovaj način mi napredujemo. Ali sve to dolazi od Stvoritelja, od Nema Ništa osim Njega.

Preporučljivo je potražiti više stvarnog, duhovnog goriva. Kad bismo mogli da ga pronađemo u Desetki, sigurno bismo doživjeli napredak, osjećali bi da se uzdižemo s jednog stepena na naredni.

Odbacivanje postaje veoma poseban znak. Tada polako stičemo znanje Stvoritelja putem jedne stvari i njene suprotnosti. To kako mrak postaje svjetlost, gorko slatka, i zbrka se pretvara u novo razumijevanje.

Duhovni izgon znači pobjeći od moje volje i uključiti se u volju grupe. Oni koji su uključeni u Desetku pozivaju se da izađu iz Egipta i pređu preko razdvajajućeg Crvenog mora. Vrlo je važno da pređemo sa individualne volje na opštu volju.

Stvoritelj za nas priprema sve i mi moramo samo malo da se pokrenemo prema naprijed. Da se uključimo u Desetku. To se zove da tražimo Stvoritelja u okviru Desetke.

Autor

  Dr Mihael Lajtman

BELEŠKE IZ JUTARNJIH LEKCIJA - U VEZI SA IZNAD RAZUMA

Link

Beleške iz jutarnjih lekcija 

Rabash - U vezi sa iznad razuma

Mi smo sa vama u jednom posebnom procesu, procesu koji je zbunio čovječanstvo, koje ne zna kako da ga primi. Ako istaknemo neki značaj, oni će ustati sa nama. Ako ih povučemo nadolje, oni će pasti u skladu sa našim situacijama.

Ne moramo da se bavimo politikom, mi jedino treba da se bavimo povezanošću. Moramo da povežemo sve ljude. Svi moraju biti povezani i sva stvarnost mora da se integriše.

Put do ispravke nije kratak, zato moramo biti pametni i strpljivi, i da se ne čudimo ako nam odjednom stvari izgledaju pogrešne. Neke stvari moraju da se dogode, postoji viša sila koja upravlja svime i sve što mi moramo da uradimo jeste da  pokušamo da pomognemo.

Naš rad je samo pomoć, ali vrlo važna pomoć, kojom se pomaže Stvoritelju koji počinje stvaranje i završava stvaranje. Mi smo jedna veoma velika sila. Naša moć je u našoj spremnosti da se ujedinimo kao jedan čovjek sa jednim srcem. Spremni smo da se povežemo jedni s drugima i da dođemo do otkrovenja više sile u našem svijetu.

Povezanost  srca znači da osjećamo da smo u jednom srcu, da se razumijemo jedni druge i da osjećamo jedni druge, da postoji samo jedna snaga.

Što god se dogodilo umrlo je. Svaki trenutak koji je prošao više ne postoji. Moramo da kažemo da je to ono što je Stvoritelj učinio i da je On to zamislio i izvršio, a ne ja. Ja to nisam uradio. Ne postoje ni prošlost, ni budućnost . Mi moramo da budemo zalijepljeni za sadašnji trenutak.

Mora da postoji nešto što Desetka može da uradi zajedno, da komuniciraju i razgovaraju o tome. Imate vremena za to. Na ovaj način svi postajete povezani, a to proizlazi iz veze među vama, uz pomoć povezanosti između vas, i to je ono što je važno.

Vjera iznad razuma… vi ne radite svojim egoističkim umom, već zamišljate kao da vam je um altruističan. To je zapravo naš posao. Kako ići protiv našeg razuma.

Autor.

  Dr Mihael Lajtman

NEMA NI JEDNE VLATI TRAVE DOLE KOJA NEMA ANĐELA KOJI JE UDARA I GOVORI JOJ: RASTI

Izvor teksta

307 – Nema ni jedne vlati trave dole

Baruh Šalom HaLevi Ašlag (RABAŠ)

Na početku mesečnog svečanog obroka, 

1 Adar, Tav-Šin-Lamed-Bet, 15. februar 1972. godine

„Nema ni jedne vlati trave dole koja nema anđela koji je udara i govori joj: ‘Rasti!’“

Trebalo bi da pitamo zašto je potrebno da je udara, ili u suprotnom, ona neće da raste. Uostalom, vidimo da u prirodi sve hoće da raste i neće da ostane malo. 

Da bismo razumeli, to moramo da tumačimo u radu. Po prirodi, sve dok je čovek uronjen u zemaljsko, on se odriče bilo koje vrste Gadlut [veličine / odraslosti] i želi da ostane u zemaljskom. Međutim, postoji sila od Gore koja se naziva “anđeo”, i anđeo je davajuća sila koja ga udara i govori mu: “Rasti!” Drugim rečima, udara ga svojom snagom davanja i govori mu: „Rasti! Izađi iz svog zemaljskog”, iako je pojedinac rođen sa voljom za primanjem nazvanom “zemaljska”. 

Što se tiče volje za primanjem, pojedinac bi ostao u zemaljskom i nikad ne bi mogao da iz nje izađe. Ali, snaga davanja koja postoji u svetu, nazvana “anđeo”, muči ga time što on ne može u potpunosti da zadovolji svoju volju za primanjem. Tako, patnje koje pojedinac oseća guraju ga da bude iznad zemaljskog.

Ovo je kako je napisano: "Srećan je čovek kojeg Ti mučiš, Gospode", jer kroz patnje koje Stvoritelj šalje, pojedinac nema više zadovoljstvo u zemaljskom, i na taj način on je guran da raste i izađe iz njega.

Sledi da do mere do koje pojedinac oseća udarce, do te mere počinje da raste i izlazi iz zemaljskog. U suprotnom, ostao bi uronjen jedino u zemaljsko.  

************

Komentar Rava Dr Mihaela Lajtmana

preuzet iz knjige  WE The Artist, The Kabbalist & The CircleXperiment

2015 godina

Izvor - Link

PITANJE: Napisano je da nema vlati trave koja nema anđela koji je udara i govori joj da raste. Kada ja to čujem, to me skoro čini takvom da osetim da nemam slobodu izbora. Da li je sve po Božanskoj providnosti? Jesam li ja marioneta, lutka na žicama koja nema uticaja na ono što joj se događa? Kako mogu da utičem na vlastiti razvoj?

Dr Mihael Lajtman: Čitavim vašim životom se upravlja odozgo - svime. Sve što se događalo do danas, do ovog trenutka, sve je upravljano odozgo. Zaista, ništa se nije moglo dogoditi ni na koji drugi način. Zbog toga se ne smete žaliti na prošlost ili je čak stvarno uzeti u obzir. Šta god da se događa od ovog trenutka, vi imate potpunu slobodu izbora. U čemu? U nastojanju da budemo što više slični Stvoritelju. Što više pokušavate da budete poput Stvoritelja, utoliko postajete slobodniji. To znači da započinjete da samostalno upravljate sobom, a ne da dobijate naredbe od Gore. Jer, ako steknete atribute Stvoritelja, On se više ne mora brinuti o vama, i onda to nadalje nije potrebno. Tada ste postali nezavisni. Do mere do koje postanete poput Stvoritelja, vi stičete nezavisnost od Njega, jer ćete delovati kao što On deluje, ali sa razumevanjem i svesnošću, iz vlastite želje.

GOST I DOMAĆIN

Semen Vinokur

GOST I DOMAĆIN

Soba sa američkom kuhinjom, u kuhinji se muva domaćin, sprema ugošćenja za gosta, kojeg očekuje. Domaćin mrmlja:

-         Evo ovo on voli i ovo.....

Sto se puni tanjirima jela. Oko stola dvije stolice.

Kucanje na vratima, ulazi gost. Domaćin pokazuje da se obradovao gostu, i poziva ga da sjedne za sto. Gost sijeda. Domaćin radosno i zaljubljeno gleda gosta. Gost posmatra jela i prepoznaje mirise. Vidi se po njemu, da mu se vrlo sviđaju. Svejedno on samo izražava svoje oduševljenje i želju, ne pokazujući, da zna, da je to za njega.

Domaćin: Ja te molim da jedeš, zato što sam sve to pripremio specijalno za tebe. Jer ja znam, da upravo ti to voliš. Ja tačno znam sve tvoje ukuse i navike, znam, da si gladan, koliko možeš pojesti, i zato sam pripremio sve tačno po tvom ukusu i tačno u mjeri, koliko ti možeš da pojedeš, tako da ništa ne ostane.

Ako ostane ugošćenja poslije toga kada se gost potpuno zasiti, i domaćin i gost će biti nezadovoljni. Domaćin je nezadovoljan, zato što on, očigledno, želi dati gostu više, nego što gost može uzeti. I gost je zbog toga nezadovoljan, zato što i ako dobije od domaćina sve, što  može, svejedno u potpunosti ne zadovoljava domaćina. Njemu će biti žao, što je ostalo ugošćenje, a on se više ne može nasladiti. Neće on po primjeru drevnih grka koristiti povraćanje, da bi vještački izazvao kod sebe mogućnost da se ponovo naslađuje ugošćenjem. Jer to govori o prisutnosti nekog nedostatka u opštem naslađivanju.

Gost: Stvarno, Ti si meni pripremio to, što ja upravo volim i želim, i po izgledu, i pokvalitetu, i po količini. Samo to ja i želimu svom životu – nasladiti se time, i ako primim sve to, onda ću, očigledno, naći putpuni užitak.

Domaćin: Onda primi sve to od mene i nasladi se i time nasladi i mene.

TAČKA U SRCU 9 - Dodatak

DODATAK

Intervju sa dr Mihailom Lajtmanom

Pitanje: Šta Vam je najvažnije u životu?

Odgovor: Diseminacija metode ispravke ljudskog ega u svetu. Ego je izvor svega zlog u svetu i samo njegova ispravka će doneti sreću u svetu.

Pitanje: Šta je suština života?

Odgovor: Suština života za svaku osobu je njena ispravka do tačke postizanja ljubavi prema svima iz njene okoline.

Pitanje: Šta uzrokuje pedofiliju, nezadovoljstvo, ratove, terorizam, pokvarenost, siromaštvo, nacionalni i religijski ekstremizam i zašto niko ne može da se izbori sa ovim zlom?

Odgovor: Svo zlo u svetu se izrodilo iz ljudske egoistične prirode. Od početka istorije ljudski ego je neprestano rastao i razvijao se, gurajući čovečanstvo da razvije društvo, da vlada i da pokori prirodu. Mi ne možemo obuzdati ego sami, alatima kojima trenutno raspolažemo.